Nova Evropa

су концентрисале сву пажњу на своје граничне фронтове, појачавајући опрезу и будним оком пратећи сваки покрет преко и око граница. Тада, при таквом стању за рад, чланови организације „Уједињење или Смрт“, нарочито чланови њене Централне Управе, сматрали су за своју моралну обавезу, да они буду ти који треба да приме на себе те задатке. Још у првој половини 1912 пријавио се, својевољно, за одлазак ради преговора са Исом Бољетинцом, покојни мајор Танкосић, Он је тај задатак примио на себе у својству члана Централне Управе Организације. Природно је, да се при првим преговорима са оваким опрезним и неповерљивим Арнаутином нису могли постићи дефинитивни споразуми, Требало је поново са њим преговарати, Непосредно пред објаву рата, Начелнику Главног Генералштаба било је потребно да има и то питање дефинитивно решено, као и да дефинитивно добије потребне податке о неким стварима на два најважнија операцијска правца којима ће наша војска деловати. Зато су му требала спремна и поуздана лица. Тада му се стављају на расположење сви чланови Централне Управе Организације.

За поновне преговоре са Исом Бољетинцом упућени су: Драгутин Димитријевић-Апис, Богдан Раденковић, и Милан Завађил (сада генералштабни потпуковник у пензији). (О томе путовању писао је Г, Завађил у листу „Политика".) За извиБање правца долином реке Пчиње упућен је тада генералштабни потпуковник Милан Гр. Миловановић, Њега су на терену чекали Војвода Вук и Тоза Ранковић, оба чланови Организације. За извиђање правцем Скопља би упућен Велимир Вемић (сада пуковник у пензији). Што се тиче нас „граничних официра", по себи се подразумевало, по природи наших послова, да можемо и морамо ићи преко граница кадгод се укаже прилика зато. Остали чланови Организације, поред оних који су са четама крстарили Турском, употребљавани су за разне мисије, које су изискивале често велики ризик.

Удаљени временом од догађаја који су се тада одиграли, прошавши кроз све опасности и тешкоће које су биле неизбежни пратиоци таквих послова, можемо мирне душе рећи, да су чланови Организације предано и доследно вршили поверене им послове, који су проистицали и из циља Организације, циља који је био у духу идеја тадањих поколења Србије. Како сам већ на почетку истакао, у томе раду, у делу на припреми за Балкански Рат, постигнут је споразум и најтешња сарадња са ондашњим Министром Спољних Послова. Он је, радећи исам најинтензивније на тој припреми, доиста учивио много за Србију. Што се тиче осталих фактора који долазе овде у обзир, о њима ће коначни суд донети историја, ,. Али се ипак не може, ни у оваком прегледу, прећи ћутке преко једне личности која се —- уз и испред Миловановића — истицала, преко личности

328