Nova Evropa

Југословенски добровољачки покрет у Русији.

(Личне успомене)

Бивало је у свету, да се један део једног народа бори противу другога дела с оружјем у руци, али су ту увек били посреди нарочити разлози и посебни интереси. У Светском Рату, међутим, омразе међу нашим народом није било. Насупрот, баш зато што су српскохрватске покрајине у оквиру Аустроугарске Монархије нагињале Србији, и што су саме аустријске власти вазда доказивале, да њени властити поданици српскохрватског племена хоће да унесу угарак и потпале њену државну зграду, дошла је Аустрија на апсурдну и перверзну мисао, да их поведе противу те њима тако драге Србије, т. ј. да умртви њихову свест пре него што њих саме изложи опасности, да дигну руку на своју светињу, и да сами својим рукама угуше остатак српске независности и занавек униште наде на стварање независне Југославије. Мркога лика, са крајњом горчином у душама својим, пошли су у рат српскохрватски батаљони. Било је појединаца и група који су — из страха, или за новац и положај, — клицали уз душманина свога рода; али све што је било свесно и поштено стидело се ових изрода и кукавица, и ишло је напред вребајући згоду да се извуче из неприродног стања у који се запало. Дотле, међутим, чињеница је, да је брат ишао на брата, иако су у срцу исто желели и исто осећали,

Свој преступнички смер Аустро-Угарска је изводила. систематски. Пре свега, још од самог Видовдана 1914, од убијства Фрање Фердинанда у Сарајеву, она је почела затварати у Босни све што је било угледније, одводећи у таоце несамо политичке и нацијоналне раднике већ и „лојалне“ грађане за које се добро знало да не би ништа предузели противу Монархије. Требало је пошто-пото обезглавити народ. Ниједан учитељ, свештеник, нити човек слободне професије, ако је ишта вредео, није остао поштеђен, Онај који је остао ван њених полицијских зидова, или је добио одређен задатак за који се знало да ће га тачно испунити — наравно, не противу оних који су му га поверили —, или се већ унапред осигурао учињеним услугама, Извежбана сталним политичким и велеиздајничким парницама, аустријска политичка организација знала је шта јој је чинити, да раздели народ од вођа, па да сатера у касарне војнике и напоји их „новим духом". Ту им је прво објављено, и поновљено, да ће и последњи потомак сваког оног који пребегне Србијанцима бити мучен најгорим мукама и коначно уморен, да ће и за најмању помоћ „непријатељу“

344