Nova Evropa

А у Одеси, и Срби и Хрвати и Словенци раскравили се, па су весели, и певају. Остварују се снови, заједница, — Велика Југославија! У штабу Одреда, у улици Пушкина, одјекује: Југословени; у Арнаутској Улици, у војничкој касарни, све ври: — Југословени; у Српском Конзулату, — Велика Југославија!... Сва питања, и најмања, решавају се на Крфу. И назив Одреда, све долази са Крфа, Још се чекају само официри са Крфа, са коначним одредбама. „Стрпите се, још

мало!" — „поручује Спалајковић из Петрограда, — „браћа долазе!.

Наступа жељени час: сусрет са правим српским ратницима, херојима. Тренуци се отегли као гладне године, — сви

су нервозни, Ишчекивање. Лале-коморџије чисте дизгине; Босанци, Херцеговци, и Личани бацају се камена с рамена; Хрваћани ударају у тамбуре. Све нестрпљиво чека, Одједаред — пуче шамар!.,. 55 се дрека: „Зар не видиш ко сам7! O прописно!,..' То су допутовали српски официри

Крфа, — с инструкцијама, Настаје грљење и љубљење, e — прво виђење после Косова!,,. А Командант, Стеван Хаџић, стао пред фронт, и онако по војнички сече громогласно: „Војници! Ви сте војска, треба вежбати, „политику напоље! Срби, Српска Дивизија, Велика Србија!...

Одушевљење се хлади: Српска Влада полива га водом. Пада решење; ови са Крфа, то су српски официри и српски војници, сви остали — само су добровољци, Тако да се воде акта, по том правилу нека се управљају старешине, А да буде јасније, очигледније: ови са Крфа остају на принадлежностима државе Србије, а добровољци су на принадлежностима на руској благајни; и то; крфски официри и чиновници примаће, млађи — дневницу од осам рубаља у злату и плату са додацима, старији — двадесет рубаља у злату и плату са додацима, а војници — по две рубље дневно; добровољци официри и чиновници, и старији и млађи — са дневницом и платом и додацима — укупно по 160 рубаља месечно у руским хартијама, а војници — по 75 копејака, и обећање —; ко остане жив, по хектар земље! Почиње гунђање, Коментарише се радикалска једнакост: две врсте официра и војника, два начина исплаћивања! Црни хлеб, и бели хлеб! А Пашић дошао у Одесу. Беседа. Песак у очи.

У соби Команданта. Међу „поуздане“ упада човек дежмекаст, осредњег раста, са ситним цртама на лицу, мутних очију, ретке косе — боје плзенског пива. И одмах започиње; „Румунија ставља као услов свога уласка у рат на страни наших Савезника обавезно учествовање наше ПО ВНО ЛАКЕ OL на фронту у Добруџи, — јесте ли готови за покрет 7,.. Официри, сви у глас, одвратише Павлу Маринковићу — јер

353