Nova Evropa

љени за преступ неизвршења наредаба старешине. „Сви ослобођени“ — реферише пуковник; „а потпоручник Шајатовић, место да их терети још каже: „То су, Господине Председниче, сами честити људи, добри Југословени. Кад устреба, јуначки ће се борити и пролити своју крв..." — „Тако нам треба, кад слушамо Кочу и његову „јурисдикцију |" — каже неко; а други прихвати: „Сумњив је тај Коча. Нагиње црнорукцима,... иде често са Божином Симићем и Апом Србом!.,." А Шајатовић и вод му јуначки се борише у Добруџи и изгибоше.,.

Са доласком пуковника Хаџића и официра са Крфа прекинут је рад на систематском прикупљању добровољаца. Само би још понеки стизао преко Кијева. То је била „политика“ посланика Спалајковића. Када су добровољци тражили, да се омогући организација југословенских заробљеничких логора, у којима би се људи заштићавали и учили командовању, или вежбали у оружју, Посланство је одговарало: „Ваше су жеље родољубиве и узвишене, али — о томе се старају већ позвани фактори!.,." О овоме би знао више рећи Др. Живко Њежић, Онда, 23. јуна 1916, пуковник Хаџић издаје наредбу (ОБр. 247), у споразуму са „представником“ Хрватске (М. Јамбришаком) и конзулом Цемовићем, „за прикупљање добровољаца од досадањих заробљеника Аустријске Војске, и то Југословена", и шаље: у област Московског Војног Округа — официре Адама Гашпаровића, Срећка Лапајне, и Живка Њежића; у Казански Војни Округ — Оскара Јеличића, Павла Голију, Гојка Стојановића, и Миливоја Јамбришака; у Омски Војни Округ — Јакова Стефановића, Милана Банића, и Душана Бабића; и у Туркестански Војни Округ — Стипу Ландикушића, и Васу Неранџића.

се они вратише ускоро кући празних руку; не помогоше патријотске фразе; разлетела се већ била по заробљеничким логорима писма добровољаца из Дивизије, која су световала; „Мирујте ! Не тражите од зла горе! Кад смо ми већ награбусили, останите бар ви где сте. Можда ћемо вам се и ми опет вратити!.,,"

Дивизија се кренула за Добруџу. У душама добровољаца неповерење, разочарање... Али су дали реч, а реч је света, Иду напред, бију се поштено, и гину јуначки. Крв пере увреде које су обилно на њих падале, Сад нико више неће рећи, да су „ђубре“, „аустријски шпијуни“, „млитавци", и „стока", Командант Одреда у чијем су се саставу борили наши добровољци, ђенерал Зајанзковски, скида дубоко капу и клања се, Клања им се цела руска војска. И Макензен пише, и реферише, одаје славу и признање Југословенској Дивизији.

право је, Јер Дивизија се кренула као волови на кланицу: без правог оружја, са једнометком и неколико брдских топића — против Макензена и његове шуме од оружја и убојног оруђа сваке врсте, уковник Стојан Поповић чува људе и не

355