Nova Evropa

Које čini manje od 15% celokupnog žiteljstva Saveza, dobija apsolutnu većinu,

Zašto se ovako radi? Zašto se sprovodi ova politika podele stanovništva na dva nejednaka dela? — Deset godina diktature Komunističke Stranke nije bilo dovoljno da se izmeni način života i psiholodija seliak4, toliko udaljeni od ideala komunizma, Izgubivši oružanu bitku sa selom {doba »ratnos komunizma«), izazvavši zatim daljim, iako blažim, diktatorskim merama »odvojenje« sela od grada, Komunistička Stranka i Vlada povele su prikriveni rat, »rovovski raf« sa seljaštvom, i dok ба пе pobede, ne puštaju seljaka da faktički učestvuje u državnoj upravi i državnom zakonodavstvu. Medjutim, treba i pred svojim narodom i pred spoljnim svetom prikazati stvar kao da široke mase radnog naroda ipak aktivno sudeluju u državnim poslovima, Tome eto služi sovjetski izborni sistem.

U gradu, gospodareća stranka ima na raspoloženju odličan aparat nadzora i presije: velik deo stanovništva radi po državnim nadleštvima, ili u »socijalizovanim« tvrtkama, bankama, saobraćajnim i velikim trgovačkim ustanovama, koje direktno zavise od državne vlasti; pored toga, pozorišta, klubovi, bioskopi, stalno su na usluzi Stranci, koja preko njih uspešno agituje, upotrebljujući u tu svrhu svoje najbolje snage. Ali pri svem tom, i u gradovima je Stranka veoma oprezna i budna; tako, naprimer, ona u prvom redu deli sve birače na »organizovane« i »neordanizovane«, Prvi — to su radnici i službenici upisani u strukovne organizacije — glasaju u svojim organizacijama, ili sa tvrtkama 1 nadleštvima. Spisak kandidata — u velikoj većini komunista, sa malim dodatkom poslušnih ljudi »van Stranke« (»ђехраг тје«) — sprema se u komunističkoj grupi ili »ćeliji« {»jačejka«) dotične organizacije ili ustanove, pa se onda gotovo uvek prima bez pretresa i protesta na biračkoj skupštini, i to javnim glasanjem, putem pukog dizanja ruku, Na isti način obavljaju se izbori i kod »neorganizovanih«, samo s tom razlikom, da je kod njih izborna jedinica teritorijalna {kvart, rejon), a u spisak birača unose se oni stanovnici, koji nisu radnici, odnosno službenici, ali koji ipak »ne eksploatišu« tudji rad i tudju zaradu; tu spadaju neke kategorije zanatlija, lica slobodnih profesija, »izvoščiki«, i — to je najveća grupa — »domaćice«, Razume se da se u ovoj sredini, donekle nezavisnoj od Vlade i Stranke, ponekad čuje protest kakos zanatlije, intelektualca, ili kakve domaćice, Stranka najbolje prolazi na izborima medju »organiziranima« u dradovima, gore medju »neorganiziranima«, ponajgore na selu,

Po Ustavu Sovjetskog Saveza, nemaju aktivnog i pasivnog biračkog prava svi oni koji »iskorišćuju fudju radnu snagu

384