Nova Evropa

људе, па кроз сличне појаве ХУП и ХУШ столећа, историјска. се линија кретала ка царским политичким жандарима, „охрани“ и провокаторима, те се све сада завршава, надајмо се, у „Че-ка" и „Ге-пе-у“, Некад су се грозоте вршиле „ад тајотет dloriam Ејиз Мајезфјана Саезагеае" док се сада раде „ад таjorem dloriam Revoluciae Зосјанза“! Зато је овај спис „охраника" или „чекисте“ ХУМ столећа несамо историјско сведочанство првог реда већ и спис од актуелног интереса и за нас све, „децу ХХ столећа". Dr. Алексије Јелачић.

Белешка. Е. В. Ањичков.

(Поводом 35-годишњице његова научног и књижевног рада.)

Пролетос се навршило 35 година откако је изашла једна лепа мала књижипа: „Никола Угодник и Свети Николај“ Евтенија Васиљевића Ањичкова (у Петрограду, у „Записцима“ Нео-филолошког Друштва, 1892), као дипломска радња младог научењака.

Ањичкови су веома разграната породица прастарог руског племства, која води порекло, можда, чак од Батукана, освајача Русије. Ово последње, додуше, није доказано; али је свакако аутентичним документима утврђена појава Ањичкових у Москви још у другој половини ХЈУ столећа. Од краја ХУМ столећа сусрећемо их и на челу управних окружја по разним покрајинама Московског Царства, и у Бољарској Думи, том врховном савету московских царева. Традиције и извесни манири старих руских племениташа оставили су трага и на данашњем нашем слављенику. Иначе, он је човек широког европског образовања, утанчане културе, и врло напредних и слободоумних идеја, које су уосталом доста сметале животној каријери Евгенија Ањичкова. Рођен године 1866 у Петрограду, он је свршио студије на Филозофском Факултету у Петрограду, и то романистику и германистику код знаменитог Александра Веселовског. Ради политике је више пута гоњен, и суспендован од катедре, затваран, и два пута осуђиван; једанпут на робију (Цар, без молбе Ањичкова, преиначио му је ову казну у заточење), други пут на заточење (већ после Револуције од 1905), услед које казне више година није имао права. предавати ни у једној школи. У ствари, Ањичков није никад био партизан, или професијоналан политичар, већ револуцијонар из начела, слободан дух који се стално опирао оној ограничености професијоналних странчара. Свако секташтво, и затуцаност руских револуцијонара, били су исто тако увек

397