Nova Evropa

Грозног састојала се у томе, да је Цар себи одвојио; известан део државе, земље, и људи, које је узео под своју непосредну управу и заштиту, док је остала држава, као „земља“ или „земштина“, сачувала стару организацију. „Опричњици“ су били дужни да мрзе „земске" људе, и да их гоне; и они су то својски чинили, вршећи, поред политичких прогона, још и ординарну пљачку и најгрубља насиља. Поред тога, када би извесни делови земље прелазили „опричњим“, њихови поседници-баштиници, међу њима нарочито кнежеви, потомци старих владајућих породица, и спахије, — губили би своја имања и морали би да се селе, док је на њихово место долазио „опричњи“ свет. Цео овај процес, о којем иначе немамо потпуно јасних и исцрпних обавештења, приказује се овде у новој светлости. Уз то сазнајемо, готово од њега првог, да је, након великог и страшног нападаја Кримљана на Москву (1571), којом приликом је изгорео „Опричњи двор“ — главно гнездо и средиште ових зулумћара —, и након укидања саме „Опричњине" (1572), настала реакција и враћање одузетих имања, барем деломично, ранијим власницима. Тада је и сам Штаден приморан да своје имање врати, Цела ова „Опричњина", подела земље на два табора, приказана је од овог аутора, као и целокупно административно и судско уређење Русије ХУГ столећа и многи обичаји руски, са пуно живих детаља, драгоцених у својој страхоти и подробности. Например. „... Чељадњин (главни бољар у „Земштини") би позват у Москву, где су га убили и бацили близу речице Неглине у јаму за ђубре. А Велики Кнез пропутовао је целу земљу са својим опричњицима и попалио све баштине које су припадале споменутом Чељадњину, Села заједно са црквама и свим што је у њима било, са иконама и црквеним украсима, били су спаљени; жене и девојке потпуно су разголитили, па су их терали да тако голе лове кокоши по пољима. Велику су беду они наносили читавој земљи“... „Где би Велики Кнез ноћио, изјутра су све палили и пљачкали“ ... „Читавих шест недеља без прекида трајала је несрећа и беда у овом граду (Новградуј)“... „... Тада, као што је то већ описано, Велики Кнез пође да пљачка властити народ, властиту земљу и градове. И ја сам био уз Великог Кнеза са једним коњем и двема слугама... А када сам се вратио у свој спахилук, са 49 коња — од којих су 22 били упрегнути у саонице, натоварене свакојаким благом —, ја сам све послао у мој московски дворац“... Немамо ни места ни потребе да настављамо с овим одломцима, који су свакако врло карактеристични за ову „револуцију“ своје врсте у руској прошлости, а која је природно била само уводом у грозотемн големе потресе „Велике Буне" ХУП столећа. То је веома драгоцен историјски материјал, који има нажалост несамо историјску вредност: од поделе на „опричњике“ и „земске“

396