Nova Evropa

то је само песак у очи и размахивање по магли и мраку, и од тога — на крају крајева — нико неће имати користи, ни „ослободиоци" ни „ослобођени“, — сви ће заједно оплакивати улудо утрошено време и улудо утрошени новац. Прво треба створити предуслове за уређење државе, а тек онда приступити самом уређењу и консолидацији. Иначе ћемо се стално вртети уокруг, у врзином колу, и вила ће разграђивати преконоћ што оно мало орних и вољних руку сазида прекодан. Јер сви морају дати од своје крви и од свога мозга да се подигне и уреди ова држава.

Признајемо, да смо се и сами дуго отимали да усвојимо овако мало утешно гледање на ствари, Ми нисмо од оних који желе да буде што горе — да би било што боље, те који се радују кад ствари иду како не треба. Одувек противници терора и револуције, и сваког насиља, ма с које стране оно долазило, ми смо више него икад уверени да је нама и нашој земљи потребан миран развој и што бољи и мирољубивији односи и унутри и споља. Утолико песимистичкије гледамо на све што се данас код нас и око нас ради, Вероватно је томе допринело искуство што смо га имали на властитом послу, којему се сад придружило и ово држање државног одветништва, уз благослов Министарства Полиције, према „Новој Европи“. Независном и некомпромисном покрету и часопису као што је овај наш не цвату руже, како се може мислити, у ово поратно доба и овим нашим приликама. Није само режим који мрким оком прати оно што ми пишемо, — имамо ми „пријатеља“ и у опозицији и међу „неутралнима“. „Велики“ београдски листови, например, који не пропусте да забележе сваки број „Полиције" или књижевне ситнарије својих „уредника“ и њихових благонаклоних „критичара“, прећуткују и најзначајније чланке из наше скорашње историје, који изазивају праву сензацију, кад изађу у „Новој Европи“, — или их прештампају неозначујући извора. Али ми то разумемо, и не љутимо се нарочито. Делимо ударце на све стране, па смо спремни и да их примамо — од противника. Али да ће држава, у чијем интересу једино и радимо овај незахвални посао, дићи руку на нас, и да ће напросто игноровати седам година борбе и муке око њена добра, па дохватити једну ставку из једне реченице, и оптужити нас за „увреду Владаоца“, — ко би се томе могао надати, и ко би то могао објаснити! Осим разлозима, и на начин, како смо горе покушали учинити.

Ћ.

372