Nova Evropa

читаоце кад Суд донесе своје решење; а овде ћемо се задржати засад само на горњој белешци „Летописа“, те изнети пред наше читаоце чињенице поводом којих је она белешка написана и објављена, — да виде ко то, и како, брани Матицу Српску од „Нове Европе".

У броју од 26. марта 1927 (ХМ/7.), на омоту, донела је „Нова Европа“ следећу белешку:;

Уредништво „Летописа" Матице Српске, „сматрајући актуелним и важним питање културног зближења Срба-Хрвата-Словенаца = Бугара, о којем се, у последње време, у јавности већ почело и расправљати, жели да отвори у своме листу анкету о томе питању“, па тражи одговор на ова питања: „1) Јесте ли у начелу за једну узајамну акцију за културно и књижевно зближавање Срба-ХрватаСловенаца и Бугара“ и 2) „На који начин држите да је, у данашњим прилчкама, најбоље започети тај рад2“" — Сматрамо да смо позвани да прејудицирамо мишљењима појединаца на ова питања овим нашим одговором. На прво питање: „У начелу смо иза једну узајамну акцију за културно и књижевно зближавање несамо између Србохрвата-Словенаца и Бугара, већ и између Југословена и Кинеза". (Колико нам је познато, постоје разне акције за културно и књижевно зближавање на интернацијоналном пољу, па је и код нас — у новије доба — основан, међу осталим, такозвани Пен-клуб.) На друго питање: „Држимо даби, у данашњим приликама, најбоље било започети тај рад (на културном и књижевном зближавању између Србохрвата ни Бугара) удружујући Матипу Српску и Матицу Хрватску у једну Српскохрватску Матицу". Држимо, треће (и непитани), да бн анкета о овом последњем питању била много актуелнија и стварнија, и да би Матица Српска, поред Матице Хрватске, била најпозвавија да је отвори. Толико, стварно; а начелно, кад се ради о култури, можемо почети и са Гунгузијом.

Овом белешком одговорили смо, као што се види, на питања постављена од уредништва „Летописа“ Матице Српске, и то у једном писму (од 9. марта 1927) упућену, међу осталима, и уреднику „Нове Европе“, а потписану од Г. M. Малетина. Очигледно је да смо тиме хтели персифлирати идеју уредништва „Летописа“ о предложеној анкети, и уједно — како то изречно кажемо — „прејудицирати мишљењима појединаца“, т. ј. скренути пажњу другим нашим јавним радницима на смешност постављених питања у оном писму, А колико су доиста смешна онака питања у овај мах, поготово са гледишта „Нове Европе“ (ми проповедамо политичко уједињење са Бугарима, а уредништво „Летописа“ „сматра актуелними важним питање културног зближења" између нас и Бугара, и расписује о том тек анкету |), увидеће свако ко ма и