Nova Evropa

ни себе лично —- „доследан своме начелу“ —, већ даје оцене „о карактеру и мотивима“ људи око „Нове Европе" | И то на који начин —-: личним задиркивањем и падрцањем, и претњом суду. Али, на крају крајева, и то је споредно — ствар схватања и (књижевног!) укуса, Главно је друго нешто. Кад Г. Малетин пише „ради оријентације читалаца“ и „жели дати објашњење јавности“, — зашто не оријентише објективно, и зашто са јавног места не говори истину;,.,

Ево шта није истина, а што Г. Малетин произвољно тврди. Није истина, прво, да је „година дана, отприлике, како је Г. Ћурчин, са најинтимнијим својим кругом, осетио необичну љубав за Војводину и Матицу Српску“. Напротив, Г. Турчин је свршио новосадску Гимназију, био прво ђак па онда годинама пријатељ пок. Тихомира Остојића, и то један од најбољих и најближих, био исто тако један од најбољих повереника Матице Српске, учествујући и приватно и јавно у покрету око обнове Матице и „Летописа". Од тога доба има већ двадесетипет година, и то је сваком упућеноме познато. Откад излази „Нова Европа", посвећивала је интензиван интерес Војводини и Матици Српској, па ко је год чита зна то и може то посведочити. Напокон, зна цела Војводина, да су баш људи око „Нове Европе“ — у току године 1924 и 1925 — приредили у главним војвођанским местима седам изложаба загребачких уметника, Хрвата и Југословена, и то без дефицита. — Није истина, затим, да „дајући израза тој својој љубави, они су (углавном и у свему: Г. Г. Др. Милан Ћурчин и Др. Лаза Поповић) нас двапут посетили у Новомсаду и једанпут позвали себи у госте“... Истина је, напротив, да сам ја године 1926, јула и августа месеца, био двапута у Новомсаду, те посетио Матицу Српску и говорио са Г. Малетиним, у друштву са Г. Јозом Кљаковићем и Драг, Иблером, професорима Уметничке Академије у Загребу; даље, да сам још исте године, 10. октобра, био у Новомсаду са Г. Иваном Мештровићем, где смо посетили опет Матицу и говорили са Г. Малетиним; и напокон, да смо о Св. Сави 1927 били у Новомсаду Иван Мештровић, Др. М. Ћурчин, и ја, да присуствујемо помену нашег пок. друга Тих. Остојића у Матици Српској, па смо том приликом говорили и са људима око Матице и, међу осталима, са Г. М. Малетиним, док су се пре тога, новембра 1926, приликом открића Штросмајерова Споменика, у друштву са тридесетак одличних јавних радника из Загреба, нашли с нама у кући Г. Мештровића и заступници Матице Српске, Г. Г, Рад. Врховац, Васа Стајић, и Др. М, Малетин. Осим тога, води се између људи око „Нове Европе" и Војвођана већ годинама преписка, коју овде само узгред спомињемо. — Није истина, даље, да је „на тим састанцима требало да се створи једно велико дело; Г. Ћурчин

27