Nova Evropa

је хтео да створи културно-морални фронт, у облику федерације културних установа из покрајинских средишта, без и против Београда“ (последње речи подвукао је писац белешке у „Летопису"). Види се, напротив, из оног што је напред речено, да Г. Ћурчин није ни био на свим оним састанцима, већ само на некојима; осим тога, 0 неком „културноморалном фронту, у облику федерације културних установа из покрајинских средишта" никада није говорено, а понајмање је било говора о томе да се иде „без и против Београда“, како је то Г. Малетин намерно подвукао, Уопште, лозинка „без и против Београда“ није никада и нигде ни од кога, колико је нама познато, истицана као начело, већ је то једна импутација, да не кажемо што друго и горе, Г. М. Малетина, нарочито ружна ради тога што има живих људи који се добро сећају шта и како су о Београду, баш на оним састанцима, говорили Г. Малетин и други Матичари. Г. Малетин прави, можебити, лицитацију за своју личну репутацију у данашњем Београду, па зато ваљда тако очигледно јаше на тој смешној звери „без и против Београда“, понављајући како су „представници Матице Српске били безусловно за прибирање и сарадњу културних и моралних снага у држави,... али никако нису хтели радити без Београда, а најмање против Београда“, — или се можда сећа, из далека, да су људи око „Нове Европе" говорили о културној сарадњи покрајина (па дакле и Војводине) са Матицом Српском или и — без и против Матице Српске7... Јер, потпуно је у заблуди IT. Малетин кад мисли, и каже, да је „Нова Европа“ пошто-пото „желела најинтимнију сарадњу“ са данашњом Матицом, док се није „разишла“ са Г, Малетиним па „почела кампању против Матице Српске", Да нисмо имали око чега да се „разилазимо“, будући да се још нисмо били ни састали, нека покаже и последња, најкрупнија, неистина у оној белешци Г. Малетина; тамо се каже; „Матица Српска није хтела да приреди о прослави своје стогодишњице, како је то желео Г. Ћурчин, изложбу једне групе хрватских уметника, него је приредила интегралну Југословенску Уметничку Изложбу", те да смо се и на том питању „разишли“. Апсолутна је неистина, да је [Г. Ћурчин желео изложбу једне групе хрватских уметника у Новомсаду, па је и недопуштено и уједно смешно говорити о жељама Г. Ћурчина кад се, у ствари, ради о Ивану Мештровићу и о његовим жељама и намерама; и баш зато је утолико крупнија неистина, да је било речи о изложби једне групе хрватских уметника, кад се радило о југословенској изложби Ивана Мештровића и другова. Иван Мештровић, наиме, има већ одавна жељу и намеру да приреди једну своју изложбу у Војводини, међу Буњевцима, па је та идеја, у разговору с пријатељима из Војводине, проширена утолико, да

28