Nova Evropa

у том дешавању, јер откуд да при спајању и удруживању дијелови губе од своје јачине, кад би напротив по природном закону створена цјелина од дијелова имала да постане снажнијом и јачом! Биће да је главна грјешка учињена већ при стварању прве јединствене Демократске Странке, у томе што се није одмах стало чврстом ногом на демократско тле, и што се није узела у обзир једна нова важна чињеница у политичком животу иза Рата, а та је: да народи нису више задовољни самом политичком једнакошћу, већ траже економску једнакост; другим ријечима, није се довољно уочило социјално питање, није се видјело да је оно ударило свом јачином и на наша врата, и да се за његово рјешење траже нове, много ефикасније мјере него што су биле предратне, У ствари, прво стварање јединствене Демократске Странке одузимало је масама само племенске илузије и покрајинске претензије, док нове социјалне тежње маса нису у њој налазиле задовољење ни довољно уточишта; племенске и покрајинске странке биле су за масе привлачније, јер су задовољавале бар племенске и покрајинске тежње, Нова, Југословенска Демократска Странка морала би и надаље побијати племенске сепаратизме и покрајинске претензије, и морала би настојати да се конзеквентно проведе принцип фактичне једнакости свих покрајина и свих држављана. Али у погледу социјалног уређења, нова југословенска демократија не смије да пође истим путем као прије, ако хоће да ухвати корјена у народу и да изврши велике задатке који јој се неминовно намећу, — она мора да погледа стварима право у очи и да тражи без оклијевања начина да се и социјалне тежње маса задовоље.

Свијет више није задовољан само формама демократије, формама парламентаризма; он хоће да види позитивне резултате рада у истинском демократском правцу. Времена копирања западног парламентаризма прошла су, — социјално питање закуцало је на врата Европе, па и на врата Југославије; и то, закуцало је бијесно, револуцијонарно, у форми кому“ нистичког покрета. Оно је било, додуше, и сувише видљиво, па стога мање опасно, и енергичан Министар Полиције са својим органима могао гаје лако угушити. Но данас, социјално питање улази тихо, али стално; шири се нечујно, са тихим шумом као какав подземни глас, — али поред све тишине и благости непрекидна сталност тога шумљења даје му утисак хучности. Ту сада сила не помаже, полиција и војска су немоћни, јер се не зна откуд подземни глас долази и од кога, не зна се јасно шта шуми, и многи може бити шума још и не чују. Али се зна ипак толико, да је то Социјално Питање, које је овај пут учтиво и фино закуцало на врата Југославије, ушло, и смирено се представило

8