Nova Evropa

isto toliko nejasan i zagonetan koliko je bio u svome začetku. Sve težnje za istraživanjem, sve analize nisu dovele ni de čega, — otuda skepsa i oklevanje pred novim (гаХепјет, i relativno — ili bolje, relativističko — interpretiranje svih novih rezultatš i rešenja postavljenih pitanja, Ovako shvatanje duhovnih težnja izazvalo je beskompromisni zanos za akcijom, i fo za stalnom i neprekidnom akcijom, koja ima da zaboravi na subjekat pa da se utopi u kaotičnom vrtlogu rada, rada koji teče kao golema reka i koji nikad ne prestaje, koji se naprotiv stalno obnavlja, naporedo sa sve novim i svežim snagama Života koji večno radi,

Jasno je, da je ovakav idealistički i romantičarski duhovni pokret, svojim mnajekstremnijim dedukcijama, morao da izazove reakciju kod one druge strane, klasične i katoličke, koja je odmah poletela u odbranu zapadno-evropske kulture od ovih i sličnih tumačenj4, u kojima je lako raspoznala germanski mentalitet, ali je ujedno otkrila i izvesne uticaje Istoka i njegovih duhovnih struja, Tu latinsku stranu predstavlja možda ponajbolje svojim poslednjim delom »Odbrana Zapada« (»Dćfense de ] Occident«) Francuz Anri Masis (Henri Massis, 1927), ı njemu uz bok Rus Berdjajev, u svome delu »Novi Srednji Vek« ({1927)*), Oni su, iznevši katoličku tradiciju kao jedinu autentičnu naslednicu Aristotela i Rima, pokušali da stvore zaključak: da jedino u povratku ka katolicizmu i ka Srednjem Veku leži spasenje Evrope i vrednosti Zapada. Nasuprot бегmanskome romanticizmu i idealizmu — pod idealizmom podrazumevamo ovde onaj Kanta, i onda Hegela, pa sve do Simela —, istakli su oni katolicizam Sv. Tome Akvinskog, koji u sebi sintetizuje »veru u akciju, u napor, aktivno pripremanje mesto realnogš, trajno stanje oružanja mesto svega onog što narušava i podgriza veliko dobro opstanka, želju za što dužim životom, za što intenzivnijim iživljavanjem, i za prevazilaženjem samoga sebe da bi se konačno pristalo uz Onoga koji sadrži u sebi svu punoću Života i Bitisanja«. Orijentalizmu i orijentalnom: shvatanju života pretpostavljaju oni katolički i zapadnjački aktivizam, i aktivistički misticizam Srednjega Veka, koji znači pobedu autoriteta, reda, i ravnoteže, kao i velikog uzdanja u život i u njegovo dizanje nakon padanja. Naporedo s imenima ovih glavnih mislilaca ovođga pravca idu i ona dvojica markantnih engleskih pisaca, Čestertona**) i Beloka***), kojima svoj

|) »Le Nouveau Moyen Age«, Pariz, 1927. — O Berdjajevu vidi »Novu Evropu« od 11. marta 1927: »O propasti zapadno-evropske kulture« (Dr. IL Esih}, . | ) ;

**) H. G. Česterton, poglavito u svome delu »Orthodoxy«. ***} Belok (H. Belloc), u »Europe and Faith« i raznim drudđim svoji

spisima,

48