Nova Evropa

objavio u svojim »Novicama« za 1852. Ove je prevode Dropratio Jeriša jednim vrlo romantičarskim i edzaltiranim чуодот, u kome veli kako je Bajron te svoje »viže« sastavio za muziku: »Vsaka „viža' za se je cveflica, ta mila vijola ali tiha spominčica, ona pomosna solnčnica ali bleskosijajna potonka, — le ako vse vkup povežeš, dobiš krasen venec... Iz celoda venca pa veje strah Božji, vdanost у Мјебоуо volja — živa ljubezen do Njeda: do zgubljene domovine. Toliko v porazumljenje,« A zatim nastavlja o svome prevodu: »Kar prevod utiče, sim se коНКот тобобе 1тукпабо тета дег2а!; је опада, kjer bi Њ] сидоуни Ктафкон апбјебкоба јемка а Бао lepoto v dar prinesti moral, sim merilo nekoliko razrahljal in raztegnul, kar, mislim, čitatelja пе ђоде ргеуес тонјо,,..« Ха Jerišu tvrde da je znao »mnogšo modernih jezikov«, Moguće da je znao i engleski. Ali ove svoje prevode Jeriša nije radio prema originalu, iako bi om, prema mavedemom preddovoru, želeo da to tako izgleda, Ti su prevodi u stvari postali prema nemačkom prevodu Bajronova ciklusa od Hilšera {(Josef Emmanuel Hilscher), koji je izašao u Ljubljani 1833. Sve, počevši od naslova pojedinih pesama pa do raznih sloboda u prevodjenju. što ih je Hilšer sebi češće dopuštao, sve je to Jeriša gotovo doslovno kopirao. Da navedemo samo nekoliko primera: Hilšer prevodi Bajronov maslov »The harp the monarch minstrel swept« sa »Die Harte Davids«, a Јегба: »Рау оуа ћапа«; Bajronovo »I saw fthee weep« postaje kod Hilšera »Ihr Lšcheln«, a kod Jeriše — »Nje smehljej«. Tako isto »Ohl snatched away in beauty's bloom« kod Hilšera je »Am Grabe«, a kod Jeriše — »Na grobi«, i t. d.. U tekstu samih stihova tako j je

isto gotovo doslovno zadržan način Hilšerove OL na memačkom.

Značajan je taj Hilšerov uticaj, jer ovako Како ба zapaЗато Код ЈЕ тојето ба пазјиаман 1 Код Фгшић зГоуеmačkih književnika, Hilšeru ponajviše i pripada zasluga za širenje Bajronove popularnosti u ljubljanskim preporodilačkim OD a Sam je Prešern verovatno znao Hilšera i imao veza sa njim. A ZO ao prevodi iz Bajrona objavljivani su u »Illyrisches Blatt« baš oko 1830, Rodi je i Prešern počeo da objavljuje tamo svoje stihove, te su tako na svaki način čitani i |I svih ondašnjih slovenačkih intelektualaca, Hilšer j je preveo тпобо stvari od Ba јгопа'). Znao je dobro engleski, i prevodio. je sem Bajrona još i Mura, Miltona, i druge, kao i talijanske pesnike, i Lamartina od francuskih, Bio je celog svog а odani Bajronov poklonik, koda је eden nesamo u svojim

=) Njegovi su prevodi: »Manfred«, »Der Giaur«,.»Der Gofanpenei. ов. Са ол«, »Parisina«, »Taso's Klage«, »Der Согзаг«, i mnogo druđih sitmijh stvari,

60.