Nova Evropa

живот засвагда отресао бар овог једног познатог нарушитеља свога доброг гласа, знајући поуздано да је његово скидање са дневног реда било у сагласности са жељама и најнадлежнијих чинилаца у држави. А гле, овај удруженим снагама покопани спретни питомац из школе пок. Седог Премијера повампирио се, и вратио се у политику. Несамо да се друштвено „ранжирао", с помоћу злехудих принадлежности за време своје владавине (Г. Марковић је, као што је познато, откупио чувени дворац бившег намесника Нарделија у Трстевом крај Дубровника, где проводи лето у друштву чланова најстарије дубровачке властеле, и држи један од најлепших приватних станова у Београду, у Академији Наука, где му води кућу једна аутентична хрватска племениташицај), него је успео, док су још заседања пок. скупштинске Анкетне Комисије

у памћењу свију, да буде поново — с благословом новог Министра-председника, наследника Г. Пашићева, и уз творну помоћ Великог Жупана Мостарске Области, — изабран за

народног посланика, и као такав одређен и упућен за делетата Државе у Женеву, па у повратку отуд да нађе и опет пут у Двор, на реферисање,. А нема неколико недеља откако је његово име, у вези гласова о вечним реконструкцијама Владе, лансирано у штампи и као име кандидата за Министра Унутрашњих Дела!... Ту је дакле узалудно правити се слеп и глух, и чистунац, па га и даље нехтети узимати у уста и под перо. Уосталом, имамо и нарочита разлога да баш њега у овоме часу опет споменемо,

У божићњем броју београдског „Бремена“ написао је Др. Л. Марковић чланак: „Какву је државу желео Никола Пашић“, у којем покушава да одбрани југословенску „нацијоналну идеологију“ пок. свог шефа и добротвора, Николе Пашића, и „његову жарку жељу да очува Србији њен високи вацијонални идезл и њену историјску мисију у борби за ослобођење и. уједињење целокупнога народа Срба, Хрвата, и Словенаца“. Остављамо и његове аргументе и његове документе, и „забелешке сарадника Пашићевих“ „савесним историчарима“ да из њих, и из још других докумената и забележака, „изнађу праву истину“, па се задржавамо само на оном месту у том чланку где се овај бивши ћирица пок. Патића опет чеше о два наша највећа пријатеља на страни, Викема Стида и Дра. Ситона-Ватсона. Још лане о Ускрсу, ако се не варамо, написао је исти Др, Лазар Марковић у истом београдском „Времену“ чланак о Николи Пашићу и Дру. Сиатону-Ватсону, у којем нам је поверио како му је покојни шеф, у једном интимном разговору, открио тајну држања и писања Дра. Ситона-Ватсона према њему, Пашићу, и према Србији уопште: „Ватсон је Аустријанац“, — то је била магична реч великога учитеља која је маломе фаму-