Nova Evropa

Србији. Тада су му — пред полазак у Београд — неки пријатељи у Загребу, где је најсрдачније дочекан, скренули пажњу, да се престонички радикалски листови („Самоуправа“, „Балкан“) спремају да га нападну, нашто је он одговорио, да бе то било сасвим природно, и да би се он питао да ли је што скривио кад га они не би нападали!.,. Али у Београду, након свега што је тамо доживео — (један огорчени радикалски родољуб зауставио му је чак кочије насред Теразија, да му искаже своје незадовољство!) —, једнога дана и сам СитонВатсон се поколебао и — хтео је да да оставку на место почасног секретара Српског Фонда (који је он основао = водио кроз цео Рат)...

Нека нам не замери наш пријатељ Ситон-Ватсон, што опет њега потрзамо и износимо све ово у вези с његовим именом. Али, колико нам је он драг, још нам је дража наша народна ствар, маколико да је лоше воде они којима је она званично поверена, — или можда баш зато! А кад је реч о нашем држању према вани, нико нам није пречи него он, и ништа нам не лежи толико на срцу него да се баш њему покаже бар добра воља да му се да задовољштина. Ако се Г. Љуба Давидовић и његова странка не буне против тога, да њихов друг и министар одржава најприсније личне везе с уредником „Самоуправе", који их из дана у дан обасипа погрдама и излаже јавном руглу, то је ствар њихова укуса, или боље: то је ствар наше унутрашње политике, у којој као да више и није ништа немогућно и апсурдно; али би ипак морали настојати, да га не шаље ван државе у званичне мисије. И морали би уопште учинити све, да се од наше званичне стране показује бар минимум разумевања и поштовања за људе који су, као Др. Ситон-Ватсон, посветили живот свој истраживању и одбрани истине и правде. Поготово кад, радећи тако, у исти мах заступају у великоме свету нашу

7

народну ствар. Ћ,

Конгрес Демократске Странке.

15. и 16. јануара одржан је у Београду земаљски конгрес Демократске Странке, на коме је узело учешћа преко хиљалу делегата из целе земље. Конгрес је отворио Г. Љуба Давидовић, и одмах, из самог почетка његова говора, видело се зашто је тај конгрес сазват. Г. Давидовић, тражећи да се законитости да пуна важност, изјавио је да неће данашњу радикално-демократску Коалицију-по цену законитости, Признајући отворено да је Демократска Странка болесна, он је одмах додао гласно, да он не жели својој странци да припали свећу, већ хоће да је лечи. Ради стварања једне Опште Демократске Странке и концентрацијоне владе, он је молио Конгрес за пуномоћије.

66