Nova Evropa

Др. Лазар Марковић иде отуд у Лондон и, с одобрењем наше Владе и нашег Посланства, држи онде предавање пред одбором за Спољне Послове. У Лондону, посред аудиторија које слуша предавања Дра. Ситона-Ватсона, за којега сви знају да је најбољи познавалац Средње Европе и велики пријатељ нашег народа, развија писац оних чланака у „Времену“ своју политичку мудрост, под покровитељством наше званичне спољне политике! Шта то значи, и шта треба страни политички свет ту да мисли2,..

Не ради се о неслагању у мишљењу између Дра. СитонаВатсона и Дра. Лазара Марковића. Између њих зјапи провалија, — то су два света, два морала, који немају ништа заједничко, и који један други искључују. Или има право Др. Лазар Марковић, и онда смо сви ми који у то сумњамо — заједно са Ситоном-Ватсоном и скупштинском већином која га је дала под анкету — „Аустријанци“ и неваљалци; или имамо право Др. Ситон-Ватсон и ми, и онда Лазару Марковићу није место, као делегату и изасланику наше званичне политике, у Женеви и Лондону, нити му се сме допустити да клевета једног одличног и опробаног пријатеља нашег народа усред Београда, а да званични кругови при том остану мирни, Нити је уопште место Дру. Лазару Марковићу у салонима нашег Министра Иностраних Дела (где се он може врло често видети). То није приватна ствар Господина Министра, јер к њему залазе — у званичном својству — посланик Велике Британије и представници осталих држава, па их он не сме доводити у неприлику, да ускрате руку било коме од његових гостију, или да је пруже и ономе коме је иначе не би пружили,

Могао би се наћи Министар Иностраних Дела да каже — па би то могао врло лако рећи, колико га познајемо, баш и садашњи наш Господин Министар —, да су оваке скрупуле претеране, и да је немогућно у политичком свету и животу поставити правила и границе где недопуштено почиње а где морал престаје, То, по нашем дубоком уверењу, није тако; поготово не у овом конкретном случају, где је скупштинска анкетна комисија доста јасно обележена демаркацијона линија коју не треба силом газити. Од нарочите је важности добро разликовање у овом погледу кад су у питању наши пријатељи на страни, а поименце пријатељ какав је Др. Ситон-Ватсон. Нека нам буде допуштено да, ради боље документације, овде изнесемо — у вези овог што говоримо — неке догађаје од пре неколико година, када је Др. Ситон-Ватсон, први пут након уједињења, долазио у Југославију као изасланик и главни организатор Српског Потпорног Фонда у Лондону (који је у току Рата, као што је познато, скупио на милијон фуната за Србију и њене потребе), у намери да се за заостали новац Фонда споразуме како ће га употребити у ослобођеној