Nova Evropa

Штампа и јавни морал.

" Поводом једног предавања под горњим насловом у загребачком Социјолошком Друштву, пре неког времена, којом су приликом пале многе изјаве противу начина писања и изкошења криминалних радња, мислили су неки уредници наших дневних листова да треба да реагирају тиме што ће изјавити од своје стране, да су новине огледало и израз живота, те да се у њима може читати подједнако и о добру н о злу, баш као што то долази у животу: а социјолошка друштва, и други друштвени фактори који желе да одгајају народ, нека иду међу масе, па тамо лече и поправљају зло. Када им дело буде крунисано успехом, рекоше они, т.ј. када зла у свету буде мање, тада ће и новине о њему мање писати,

Ово се чини логичним, на први поглед; али је, у ствари, тек софистерија, или врло лош изговор. Новинари који овако говоре хтели би да отклоне од себе одговорност за оно што пишу, и да ствар прикажу тако као да није задатак и дужност и штампе, као социјолошких друштава и осталих просветних фактора, несамо да пише и обавештава него и да подиже и васпитава народ. Они међутим знаду, исто тако добро хао и ми, утицај штампе на људску мисао и вољу, на стварање и усавршавање погледа на живот и на свет, па познају и консеквенције тога утицаја штампе као важног културног средства на душу својих читалаца; али они намерно превиђају тај утицај, идући намерно за другим једним, споредним, мотивом покретања листова и ширења штампе, — за пекунијарним мотивом, тргујући с оним што је човеку највредније. И према томе, они онда удешавају своје одговоре на приговоре. Али их треба истерати на чистину. :

Сваки предмет, свако средство, и сваки изум, имају оно дејство са којим га побудама н намерама употребљава дух који њима рукује. Ватра и вода су, како народ каже, добре слуге али лоши господари, Барут и динамит могу да користе одлично у материјалном и цивилизаторном раду, ако служе за оправке путева, за крчење запуштених комплекса и отварање нових врела индустрији, али тешко нама кад се окрену наопако, па почну убијати људе и рушити градове, Слично је и са штампом, Кад се имају у виду сва она социјална и политичка, културна и економска, и филозофско-практична питања, у којима се манифестује живот света и скупни дух појединих народа, онда је штампа доиста огледало у којем се огледа живот, и шири се напоредо са писменошћу и културом народа, са његовим интересовањем за јавни живот и учествовањем у њему. То је њена позитивна страна, и с те стране можемо ширење штампе и њене успехе са повећаном тиражом поздравити као важну и корисну појаву нашег културно-

94