Nova Evropa

li

Облаци лете, гледају u uyde ce

уде стари обруч твојих сурих зидина још чврсто стеже натиснуте домове, ал' срца деце твоје не повезује.

Путници иду, застају, и гледају :

све очи пасу по пркосним кулама,

све мисли стреме за поносним данима, ал данашњице не виде:

тај пркос кула сад је штра детиња,

а дани, што но иду, нису поносни ...

Док тако тледам облаке и путнике, ја с тужним смешком пратим њихов пут, знајући твоје грехе, драш граде мој.

И добро схваћам море, старог циника, хад ноћу зунђа испод твојих зидина.

РАТНА ИМПРЕСИЈА ИЗ ДУБРОВНИКА.

(191 7)

Noch mehr veršndert, als die Stadt,

Sind mir die Menschen erschienen,

Sie dehn so betribt wnd gebrochen herum, Хуе мапдепде Ешпеп.

(H. Heine: »Deutschland«, XXII)

Бели барјак Свечев засењен је сада крвавим крсташем махнитога Марса, ал дубоко нетде још твој понос живи, несавремен као тврђаве ти мрке.

Улицама твојим врве униформе,

углови су пуни ратних извештаја : „победе“ се нижу све једна за другом, п никад краја великоме клању...

А ти, лепи граде, постајеш полако кулом страшне глади, казаматом смрти,

150