Nova Evropa

и звук твојих бројних звонова наличи усудноме зласу јерпхонске трубе.

О, та лица жута, испијена, болна, што к'о сене иду твојим улицама, и дубоко негде скривају свој понос, велик, а немоћан, ко тврђаве твоје...

Zemlja i grad budućnosti.

Stara Država mnije pokazivala razumevanje za ovo naše biserje na moru, Njezino dualističko ustrojstvo prečilo ju je da se zauzme zamj kao za deo svojine, Ono je plaćalo račun surevnjivosti izmedju Beča i Pešte, Jedinstvena prema vani, nosila je ona u sebi dve državne i službene politike, koje su se upravo u mašim krajevima sukobljavale, A zamemarivamju je doprinelo i to, što je pučanstvo ostajalo gluho i za jedmu i za drugu politiku, i što je — od 50-ih godina prošloga stoleća — počelo sve to glasnije ispoljavati težnju da bude pripojeno svojoj matici Hrvatskoj, kao trećemu u budućnosti samostalmome faktoru u državi, dok nije — nakom aneksije Bosne i Hercegovine — stalo upirati svoje poglede u Beograd, gledajući u njemu slobodnog okupljača svih jugoslovenskih plemena,

I u Beču i u Pešti dobro se pazilo na sve te »mepatrijotske pojave«. Izbacivanje guvernera Handela iz Dalmatinskog Sabora, dubrovačke ovacije crnogorskom knezu Mirku, opće oduševljenje za Srbiju u vrememu Balkanskoga Rata, i sve češći iskazi školske mladeži protivu svega onog što je odavalo vlast Beča i snagu Pešte, te hapsburških suverenA4, — sve au to bili prejaki dokazi za tačnu ocemu mišljenja i težnja primorskoga puka. Za ove pojave postojao je u Beču jedan Rkodicirami recept: prezir i ekonomsko uništavanje, Zato su naši i poli tičari i parlamentarci bili nemoćni i pred vlastima i u parlamemtu, i često prisiljeni — radi teškog stanja. u narodu — da vode politiku mrvica,

Dalmacija ipak nije zdvajala, Ona je živela i nadala se. Ona je poznavala svoju vrednost, koju nijedna politika ne može uništiti, i koja će danas ili sutra doći до рипоб uvaženja, Za sadašnjicu joj je bilo dosta da duh provede, i da ne skapa i da sačuva ognjište, Za te dnevne potrebe brinulo se je more, mnogobrojni iseljenici u Americi i Australiji, te žilava radinost koja je kidala kamem i sadila lozu, A onda једпа озесајпа. religijoznost, koja — daleka od fatalizma — prikuplja snagu i za najteža poniženja duše i trapnje tela, I napokon, nostalgično

151