Nova Evropa

Дубровачки Архив.

Није ми намјера, да пишем овдје историју дубровачког Архива, него само да предочим неке његове драгоцјености и неколико главних одлука старог Дубровника о њему.

(О знаменитости дубровачког Архива имамо свједочанство из ХУШ вијека са стране једног ученог странца, који није нипошто био склон Дубровчанима, али је био оштар посматрач Дубровника. То је француски конзул у Дубровнику, Га Малтге, који у једном свом извјешћу о Дубровнику, можда прећерано, тврди, да у Европи нема ни сабранијега ни давнијега архива. О његову чувању и његовој старости он пак каже: „Les archives de la ville sont peut-čtre celles de toute lEurope qui se sont le mieux conservćes et qui remontent le plus haut“, CrgaHo њему, наш учењак Натко Нодило (у ГХМ „Раду“ Југославенске Академије Знаности и Умјетности, на 112. страници) тврди, да се Дубровачки Архив може такмити са млетачким, (Он је у истину највећи и најзнаменитији архив у цијелој Југославији.

Дубровачки Архив установљен је од Дубровника најстаријих времена, са сврхом да буде умна баштина Дубровнику за све вијекове, и може се рећи да је с градом Дубровником постао и његов Архив. А има доказа, да је он постојао почетком ХИП вијека, већ иза смрти краља Бодина (1101) и прије но што је у Рашкој завладао Немања, а више него стотину година прије но што је први Хапсбурговац завладао у Доњој Аустрији, Да су се исправе у Дубровнику чувале већ ХИП вијека, доказано је случајем непомње, који се био појавио 1208 године: Дубровчани те године хтјели су поновити са градом Молфетом у Пуљи трговачки уговор, склопљен 1148 са молфетским кнезом; ненашавши га, замолише Молфећане да им пошаљу пријепис старијег уговора. То се налази у збирци „Листине" Академије. знаности и умјетности у Загребу, које је сабрао Љубић, Једнако је поступала Дубровачка Влада и касније при таковим случајевима, Из ХИП је вијека и уговор Дубровчана са градом Пизом (Љубић, „Листине"), склопљен 1169; тако исто и уговор што га је сопи аза Десислава кнез-Михајлова била склопила с Дубровником 20. августа 1180 (Вучетић, „Мопштепја Каб.", „Срђ" 1906), а који је неколико дана старији од повеље Кулина Бана.

Има и доказа из прве половине ХШ вијека да су се чувале исправе, јер арцибискупу Ивану прокуратори светих мошти изручују привилегије папине, да се њима послужи у препирци са бискупом барским (Содех Смичиклас, ТУ стр. 400 и 460). Једнако су ХШ вијека биле пергамене: „Огдо де dotibus et пиршз", Кабизи 1235, 13, априла, затим: „Ваппшт de vincis extraendis”, Ragusii 1135, 24, јула; пак забрана Ду-

181