Nova Evropa

бровчанима да купују бродове од Омишана, Кабизн 1235, 1. августа; напокон, узорак присеге Кнеза дубровачког од 1237 (Богишић-Јиречек: „Liber statutorum civitatis Ragusii“, crpasa LV—LVII),

Разумјеће се, како је до тога дошло, да су Дубровчани од најстаријих времена радили да им Архив буде умна баштина, кад се помисли на постанак Дубровника. Дубровник изводи свој корјен из римског муниципија Епидаура (сада Цавтат), његова бабајка, прије грчка насеобина, послије романизована, јер романске избјеглице из Епидаура, око 714 по Христу, пренесоше своје римство самим собом у нови град Дубровник, њихово дијете, којему наврнуше — по ондашњим приликама —- свој прирођени римски дух, те и државно уређење, које се усаврши 1272, ca „Liber Statutorum Civitatis Ragusii“, Оволики напредак ове мале државне творевине појави се стога што се старо романско пучанство у Дубровнику помијеша касније са надошлим Србима, који се са старијим Романима стопише у потпун романско-словенски амалгам, те њихови потомци наслиједише врлине једнога и другога племена. Овако потпун амалгам не појави се у другим негда римским градовима на источној обали Јадрана, јер ондје потомци римских становника живљаху одијељено од нових словенских насељеника., Али романски Дубровчани, убаштинивши државну вјештину римску, протегоше своју мудрост на све гране спољног и унутрашњег живота Дубровника, који дајбуди од 1358 до пада Републике бијаше свеђ и непрекидно самовластан, а његово државно вањско и унутарње дјеловање забиљежено је у великоме благу дубровачког Архива.

У овоме архиву велико је богатство књига и исправа; самих књига има више тисућа, између тих око тисућа књига писаних на квијеру (пергамени) и много тисућа исправа и писама; много повеља и других знаменитих списа. Између књига упадају у очи: Царински Закон, писан 1277, — 5 година послије дубровачког Статута; „Црвена Књига“ или Матица, огромна књига у пергамени, коју су почели писати 1362, — то је земљишник за дубровачке крајеве на копну, у којему је пописано раздијељење земаља између дубровачке властеле и других становника са тачно одређеним границама ; књига братовштине Св, Лазара у Дубровнику, од 1531 године, са лијепим минијатурама; двије књиге „Катастика", од 1417, гдје су пописане куће Дубровника и друго градиво са мноштвом чисто словенских имена њихових становника. — Између исправа упада у очи: писмо арапско-марочког султана од 1780, са изванредно сликовитим уресима на окрајцима ; српско писмо великог жупана Стефана, од почетка ХШ вијека, прије но што је он постао краљем; писмо пјесника Г ундулића, од 1619, и писмо пјесника Канавелића од 1684; писмо Великог

182