Nova Evropa

од најлепших и најсветлијих страница целе наше историје. Нико не може умањити све оно велико и снажно што је Дубровник казао и створио кроз неколико столећа; али је потребно да се то боље позна и заувек упамти, — јер свака. права величина јача душевне снаге и подиже веру у човека, нарочито ако нам је блиска и наша.

Дубровачка држава посматрана овако издалека представља. једну чудну и несхватљиву појаву, пуну контрадикција и логичних немогућности. То особито вреди за њезин постанак, Она се развила од маленог насеља на једној морској хриди, у врло неплодном, кршевитом, и пустом крају. Њезини су становници водили дугу и очајну борбу док су успели да закораче на оближње копно и ударе основ својој државици, јер прилике у оном крају ни данас нису повољне за обичан живот, а још мање за једну државу. Зато ће нам заувек остати нерешена и несхватљива прва перијода дубровачке историје, када је оно поморско-рибарско село постало средиштем нове државе. Ту велику промену можемо тумачити једино неком чудном и необичном снагом оних људи, или њиховим способностима стеченим у борби с природом и људима, или чак и приликама у ондашњем свету; али нам ипак никада неће бити потпуно јасно; како је могло оно мало људи у онакову крају ударити основ држави која је хиљаду година постојала. Ту престаје обично историјско објашњавање и разумевање, а избија загонетна страна дубровачке историје са свом својом величином и лепотом.

Исто је тако тешко схватити и објаснити и постојање, развијање, и напредовање дубровачке државе, која је кроз неколико столећа успевала да се одржава у врло неповољним приликама, с недовољном снагом и слабом заштитом. Док су унаоколо наше државе, и веће и јаче, међусобно ратовале, пропадале, и коначно нестале, дотле је једини Дубровник умео и успео да се очува у непосредној близини највеће европске и нехришћанске државе, Турске. Великим способностима својих грађана он се на време спасавао, а онда на вешт и јединствен начин уређивао своје одношаје с јачима и опаснима. У исто је време знао да изнутра проведе добру политичку и административну организацију, и да сваки рад и свако настојање подреди интересима заједнице, Тако су Дубровчани добили добро уређену државу, у којој је свако тачно знао и дужности и права, и у којој се до крајњих конзеквенца штитила ова заједница, основана и подржавана ради користи и напретка целине. Овај основни закон државне политике старог Дубровника избија у сваком акту његове Владе и његових грађана, и ретко ће се у оно време игде наћи онако јасно и одлучно несамо формулисан него и остварен принцип; да су грађанн и држава једно,

156