Nova Evropa

Способност стварања овако уређене државе треба нарочито истаћи код нас, јер смо ми своје државе губили баш услед недостатка осећаја солидарности и љубави наспрам целине, и несмисла за организовање и одговорност. Мако се Дубровник уврштава у ред аристократских република, ипак ту не постоји олигархијска влада властеле на штету пучана, јер је такав начин владања Дубровчанима и туђ и непознат. Властела је, истина, владала сама, и то јој је, по природи саме ствари, доносило користи, али је зато имала велике дужности и тешку одговорност, и никада није заборављала да је она само један део целине. Треба прегледати оно мноштво записника разних Вијећа, у којима је без икакве плате седела сама властела, па да се види сав напор који је улагала да помогне и користи држави. Зато је дубровачка држава и била сређена и мирна, и зато се код властеле и код пучана прама Њој осећала толика љубав.

За разлику од остале европске властеле, дубровачко племство није никада изгубило равнотежу, ни у политичком ни у социјалном животу. Греба наиме знати, да су у Дубровнику сви грађани, без обзира на друштвени положај, били потпуно слободни да се економски подижу и развијају до највећих могућности, Ничим није била ограничена слобода рада, занимања, или стицања; сви су пред законима и властима у томе били равноправни, и сви су подједнако наилазили на потпору своје властеоске владе, () томе има доказа на свакој страници оних записника, и нигде се не опажа неко протежирање властеле (осим у почетку, док се нису формирале обе класе). А. то је било и природно. Снагу и богатство давала је држави маса. трговаца, помораца, и занатлија, и држава је била дужна да их све подједнако штити и помаже; из тога се онда рађало искрено и јако интересовање за њезину судбину.

У политички добро уређеној и социјално сређеној држави морао се осећати врло јак економски напредак, Дубровчани су искористили свој географски положај и одали се трговини и поморству. Обилазили су свет „као пчеле", како каже њихова Влада и одасвуд доносили добит својим кућама. Тако су једино успевали да подмире онај велики и стални мањак у економији своје државе, који је као последица општег сиромаштва самога краја тиштао целу Републику. У ту тешку борбу улагали су сву своју снагу, способност, и издржљивост.

роз неколико столећа Дубровник одржава своју бројну морнарицу, добро развијену трговину, индустрију, занате, и земљорадњу, гомила велика богатства, и постаје врло важно новчано средиште. У свим већим местима Балкана, Италије, и некојих европских земаља, чак и у Енглеској, Дубровчани оснивају трговачке колоније, а њихов град постаје центар једне врло раширене економске мреже. Ова малена држава,

157