Nova Evropa

сасвим из низина, и морали су проћи кроз нечувене муке и недаће док су успели изаћи на видело са. својим генијем. Доста је споменути Сервантеса, Шилера, Ђота, или нашег Мештро-. вића, па видети да прилике никада нису једино одлучујуће при стварању генија и његову манифестовању; напротив, свет и гомила одувек су били природни непријатељ сваком развијању у висину и испољавању нарочитих способности, па им сметају на сваком кораку. Само урођена својства могу им стати насупрот с успехом, и пркосити им, Кад би дакле жена од природе била у стању да ради и ствара на исти начин као човек, она би то чинила већ одавна, пре стотину и стотину година, — и морала би тако чинити, А време и прилике јој то не могу дати ни данас, као што нису могли раније,

Знање само по себи не вреди много, — све зависи од тога уколико оно помаже човеку да постане свестан своје творачке снаге. Жена може бити пуна знања, али зато ипак не може бити генијална, напросто зато што јој то није од природе дато, То, међутим, није ништа тако страшно, као што мисле феминисткиње, ако се ствар не поставља тако да се жена мора пошто-пото духовно мерити са мушкарцем. Жена је сасвим нешто друго него човек, и природа је њу обдаркла сасвим другим својствима, којих опет нема, нити може имати, мушкарац, а која нису мање важна или мање велика кад се узму сама за себе. Да споменемо само зачињање и рађање деце, и све што је с тим у вези. Није реч о појединим женама или појединим мушкарцима, већ о целоме сполу, па не може бити ни увреде ни разлога за срдњу кад се констатује, да жене од природе нису генијалне, већ да су у духовном погледу сасвим друкче створене него мушкарци. Баш као и у телесном. Природа је намерно створила нас жене слабијима него мушкарце, јер јој је тако требало, — а ко би још ратовао са природом !...

Све ово што смо рекли не искључује, дабогме, да жена може бити врло разумна и врло духовита. Само, она то обично не постаје учењем, или многим учењем; напротив, много учење направи од жене често одвише мислено чељаде, што не значи да су њене мисли од нарочите важности, већ да њен разум ради претерано и на уштрб свих осталих духовних и душевних снага, те од жене постане чиста интелектуалка, која све на свету посматра кроз сиве наочари свога „здравог разума". Таких интелектуалака има данас већ пуно у нашем друштву, и оне се обично лако распознају по томе што им потпуно недостаје смисао за реални живот и за природни однос према мушкарцу. Између духовите и разборите жене и оваке интелектуалке зјапи непремостив јаз, као између генија и вештог занатлије,

236