Nova Evropa

каре-у, од 18. Х!. 1912), тврди обратно, да сви који тако мисле слабо познају Хартвига; „...Био у Техерану или Београду“ — завршава Луј своје писмо — „он води само једну политику: своју, као толики други руски представници“ (ово „толики други“ без сваке сумње односи сеу првом реду на Александра Извољског са којим је француски | амбасадор у Петрограду био у врло рђавим односима). И Сазонов (у својим успоменама) отворено оптужује Хартвига, да је „тумачио руску политику у Београду на свој начин“, што је много компликовало његову задаћу и изазвало у целој Европи „такву политичку напетост, да су се сваког часа могли очекивати озбиљни заплети.,.' Да га се отресе на свагда, Сазонов је имао врло згодну прилику. 18. новембра 1912 (по новом), уложио је протест аустријски посланик гроф Турн, по наређењу своје Владе, да је Хартвиг рекао, неколико дана раније, једном од својих колега у Београду (вероватно талијанском или бугарском посланику): „Са урском посао је свршен —— сад је ред на Аустрију“ („„Сеотбез [ошвз“, стр. 200). Поред свих демантија, европско јавно мњење — с разлогом или без разлога — остало је уверено, да је Хартвиг изговорио те речи, Међутим, Сазонов га је узео и том приликом у заштиту, и одговорио Турну, „да интелигенција Хартвигова не дозвољава да му се припише такав један разговор“. Значи, да је Сазонов добро одмерио своју снагу према Хартвигу и према онима који су стајали позади Хартвига. — Исто тако, и алузија бечких и берлинских кругова на великог кнеза Николаја Николајевића мало је оправдана. Николај Николајевић, као што се зна, ожењен је био кнегињом Анастазијом Николајевном, ћерком црногорског краља Николе, која је имала велики политички утицај на свога мужа, Зна се позитивно, да се је Анастазија Николајевна у свима приликама врло срдачно заузимала за свога оца и за Црну Гору, Алије познато исто тако, да је Хартвиг толико пута у својим депешама отворено указивао на краља Николу и на многе Црногорце као на свесне аустријске агенте. Ослањати се на зета и једновремено сумњичити таста у погледу патријотизма, нелогично је и неприродно, Исто се тако не може веровати ни гласовима, да је Хартвиг имао интимне везе — било лично, било преко госпође Хартвиг, — са руским мистичким круговима; ови су били изразити германофили, док је Хартвиг био познат у целој Европи као заклети аустрофоб. Према томе, остаје још једина и највероватнија могућност, да су Хартвига држали војнички кругови око Главног Генералштаба, чије постојање ни Сазонов не крије, и да је Хартвиг имао заштите код самог Цара. Да је добро стајао код Цара, даје се закључити из једне депеше упућене лично Сазонову (бр. 1354, од 15. ХГ, 1912), у којој Хартвиг енергично тврди,

273