Nova Evropa

Mi smo mišljenja, da naša Vlada treba da 1тпезе ртед!об, đa Društvo Narođa uzme Arbaniju pod svoju zaštitu, odmosno, da Društvo Naroda izda mamdat Којој nezainteresovamoj kulturnoj evropskoj državi {možda Švedsikoj) da povede madzor nad uredjenjem Arbanije i sredjenjem prilika m njoj, dok sam патод me bude zreo i u mogućnosti da preuzme upravu u svoje ruke, recimo za dve-iri Generacije. Ne upuštamo se u pojedinosti, niti mamo u vidu neki maročiti oblik koji bi mala da wzme ma sebe ova zaštita Društva Naroda; sve to ostaje otvoreno diskusiji i mogućnostima u okviru postojećih ugovora i ograničenja u vezi sa zadacima i kompetencijom Društva Naroda, Držimo da bi se, s malo dobre volje, lako našao podesam oblik za prihvat i izradu ovog predloša, i za njegovo privodjenje u život, Ni potrebma fimamsijska sredstva ni ljudski materijal koji bi dolazio u obzir ne znače neku ozbiljniju teškoću, ako bi Društvo Naroda imalo da ih mamalkme, pogotovo u odnosu prema koristi Који bi otuda imala ova ustanova, Jer stvaram uspeh bi, u ovom slučaju, bio očigledam, i znatam, Za Veliku Britaniju i za Francusku, čija je spoljna politika danas tako usko spojena s Oopstank:om i uspesima Društva Naroda, došao. bi ovakav predlog Као poručen, jer je svaka od njih i sama već spremna па mmogo veće Žrtve samo da osigura alciju iroja bi imala pozi tivan rezultat u pravcu owog predloga,

Pogotovo bi ovakav predlog olakšao položaj britanskom Foremnj-ofisu i njegovu šefu, ser Ostenu Čembrlemu, — ako je iskreno tumačenje koje on daje svome držanju,naspram Musolimija i damašnje Italije, A mi nemamo razloga da ne verujemo. u njegovu iskrenost {pa se i tu opet me slažemo u mišljenju sa većimom maših političara), U svakom slučaju, u Velikoj Britaniji vodi glavnu reč u polici javno mnjemje, a britansko јаупо тапјепје damas je, maravno, jednođušno па strani Društva Naroda i svega što ide u prilog mira i reda u Evropi, Kad bismo uspeli da uverimo to britamsko јаупо mmjenje, da i naša država spada medju one elemente na Bliskom istoku i ma Balkamu koji hoće mir i red u Evropi po svaltu cenu, pa i po cemu mekog imaginarnog »prestiža« Arbaniji, onda bi ser Osten mogao, i morao, s većom rezervom stiskati ruku talijanskom diktatoru, jer se ne bi mogao izgovaralti, da je njemu, i Englezima, prilično svejedno Ко osvaja. Arbaniju, Italija ili Jugoslavija, i da mu je više u imteresu — kad se već mora opredđeljivati — da diplomatski pomaže Italiju, budući da je Italija veća i civilizovamija, a Musolimt opasniji pa da treba »menažirati«. Bez ovog aduta u ruci, ser Ostem Čembrlem mora sve staviti na kartu Društva Naroda, s kojim njegova politika danas stoji i pada, Uostalom, alo svi

281