Nova Evropa

Словенство и Видовић,

На другом једном месту истакао сам расне моменте и указао на расна обележја Видовићева покрета. Фрагментарно и у скици изнео сам и аргументе за своју тезу. Теза, за коју сам пледирао, изражава углавном мисао, да је Видовићев просветно-етички покрет у суштини најдубљи израз нашег расног генија, и да је као такав биолошки условљен средином и временом у којима је постао. Сама чињеница, да се Видовић афирмирао у нашему друштву, може се узети као необорив аргуменат за тезу о расности његова покрета. Сем тога, Покрет је у извесном смислу и једна реакција на основна европска схватања свих проблема живота и културе, и у томе смислу он се може означити и као револт, односно колективна изјава једне расе, Сама идеологија Покрета, нарочито његови социјални и етички елементи, уводи нас у она висока схватања живота која су се одразила и у нашој народној песми н у највећим делима словенске литературе. Једна панетичка нота даје управо основни тон и боју, даје праву карактеристику Видовићева покрета. Ова нота провлачи се кроз цео његов рад и обележава га етички у свим његовим акцијама. На тој чињеници треба се нарочито зауставити, И то пре свега због тога, што је панетизам — филозофско настојање, да се цео живот постави на принципима свеобухватне љубави Христа, нашао свога најбољег и најдубљег тумача баш у генију Словенства, Кроз сва дела словенских мислилаца, као црвена нит, провлачи се то узвишено схватање живота и његових проблема, расветљава се на небројено начина, увек генијално и са демонском снагом интерпретације. Па и у самом животу необразованих сељачких маса сусрећемо се једнако са тим схватањем. Руси чак дадоше и његову типичну творевину у религијозном мужику. „Богоискатељство", богостварање, је типична тежња наше душе. Још од најстаријих времена Словени нагињу проблемима духа и душе и оријентишу се према религији и мистици. То је домен њихова ума и њихових контемплација, домен њихове науке, њихове метафизике, па и њихове уметности, — то је специјална област делатности њихова духа. Сви генији Словенства заронише целим својим бићем у те проблеме: Толстој — један диван феномен наше генијалности — прешао је неосетно преко панетизма у будизам; Достојевски — протагониста културе православља — као подземни титан размрскао је фосилне окаменине у катакомбама. људске душе и показао испод њих нова врела љубави и снаге , Чаадајев — „сироти витез револуције“, и по Шелингу „најоштроумнији човек Русије“ — зашао је у своме боготражењу и „с онај крај хришћанства“, неналазећи смирења ни у пра-

302