Nova Evropa

Неки интерес пружио је ипак у посљедне вријеме овај покрет сарајевској публици, макар и не у правцу његових прокламираних тенденција, Један млади средњошколски професор, доктор филозофије, заинтересовао се мало поближе за тај етички покрет, па је дошао до увјерења, да суштина тога покрета није никакова етичка идејологија, него прост „кшефт“ и спекулација са просвјетним идејама, То своје увјерење изложио је у посебној брошури под насловом; „Видовићев покрет — једно меркантилно подузеће", На то се покретач осјетио погођеним, и угроженим у свом идеолошком настојању, па потегне — неразликујући се од осталих смртника у оваким пригодама — свога нападача пред редовни суд. И тако је Сарајево добило једну нову занимивост:: „Просвјетну парницу" Видовић-Др. Томић, по узору сличних парница у другим нашим просвјетним центрима. Гај процес траје још, док ово пишемо. Будући да се исправност или неоснованост инкриминација у оваким стварима не да доказати по самом слову закона, јер су то „импондерабилија" која се не дају стрпати у параграфе, то ће исход ове парнице бити посве ирелевантан по есенцијалну вриједност самога „покрета“, па ћемо стога, без обзира на ову занимљиву парницу, покушати од своје стране да изнесемо наша опажања о овој „епохалној“ појави, те да прикажемо укратко њезин постанак, развој, и рад, и њене методе.

Прије неких седам година појавио се у Сарајеву један предавач са неким егзотичним темама као; „Прекогробна отајства“, и томе слично, Није чудно да су у мутљагу оног првог посљератног времена те Видовићеве теме побудиле пажњу у широј сарајевској публици; али је та радозналост брзо била удовољена и интереса је ускоро нестало, једно што се је предавач стално понављао, а друго, што су његове тезе и њихови изводи били одвише „оригинални“ и „радикални" за традицијонално схватање и увјерење слушатеља, Почела се јављати реакција озбиљних представника науке, које је иритирала лакоћа са којом се је, у име „свијетла науке", предавач пребацивао преко међа спознаје, којих наука још до данас није могла пребацити, Предавач се онда баци на друго поље обнављања човјечанства, — постаде учитељем и узгајатељем несамо младежи него и одраслих, и основа „Узгојну школу за одрасле“, У истину, цијелим својим саставом (наставници из свих врста завода), наставном основом (градиво за полагање „мале“ и „велике“ матуре на средњим школама), и самим школским радом, била је та школа потпуни отисак редовног школског рада, приправилиште за каријере у чиновничким звањима.

каком нарочитом узгајању ни спомена; а није тога ни могло бити, јер сви ти одрасли ђаци нису дошли ту да се „узгајају", него да получе у животу мјеста за којима су тежили. "Стих разлога, а не из идејне чежње за етичким узгојем, успјевала

312