Nova Evropa

1

Да се, пре свега, задржимо мало на самом крвавом догаБају у Народној Скупштини, 20, јуна пре подне, и на свему оном што му је непосредно претходило, и што се — с њиме у вези — одмах затим догодило. Држаћемо се само поуздано утврђених чињеница, уколико се ове засад (док се истрага не доврши) знају.

ред Скупштином је — после живе дискусије по питању ратификације Нетунских Конвенција (и после бучних сцена поводом полицијских насиља крајем маја над универзитетском омладином), у којој је дискусији главни говорник радикалски био Пуниша Рачић (са својим сејетшт сепзео „да се ова држава назове Србијом"), — стајала на дневном реду оптужба опозиције противу бившег Министра Правде, Дра. Душана Суботића, поглавито ради тога што је, за свога министровања, резервисао био за себе место председника Касације. Дебата о предмету није никако могла да отпочне, јер је опозиција водила неку врсту опструкције дискусијом око записника и примедбама на пословник, при чему су увредљиве упадице падале као киша, па је долазило и до великих свађа и бучних сцена. Након казне искључења неколицине опозицијоних посланика, којој се четворица нису хтела мирно да покоре, ушла је жандармерија у Скупштину и у великој буци изнела је силом непокорне посланике, у Суботу 9. јуна. У Недељу, 10. јуна, одржала је онда Сељачко-демократска Коалиција велики збор у Осеку, на коме је Светозар Прибићевић изговорио свој, вероватно, најоштрији говор противу режима, објавивши „борбу до истраге" Београду који се „претворио у црну и мрачну Пешту", „Нека учине од овога двоје једно" — викао је из пунога гласа — „: нека се распусти Народна Скупштина, и нека се повери да се избори проведу под контролом свих странака. Или, нека се распусти Народна Скупштина, и нека изборе проведе једна неутрална непартијска влада, која ће имати само једну бригу, а то је да ти избори буду чисти и слободни. И онда ће господа у Београду видети да ће се и Стјепан Радић и Светозар Прибићевић, да ће се сви њихови пријатељи и цео народ из ових крајева покорити већини која изађе из таких слободних избора..." (види „Политику“ од 11. јуна; „Г, Прибићевић тражи распуштање Скупштине"), Сутрадан, у Понедељак (11. јуна), освануо је веома топао летњи дан; услед врућине, и после оне буре од Суботе, настала је била депресија у Скупштини, којом се користио Председник да стави предмет на дневни ред (види „Политику“ од 12. јуна); „Скупштина је радила цео дан. Влада и председништво Народне Скупштине одлучили су да Скупштина интензивно ради, Један врло угледан члан владине већине рекао је нашем сараднику:

43