Nova Evropa

— Ту безумну опструкцију опозиције морамо угушити свима, па и најрадикалнијим, средствима. Хоћемо позитиван стваран рад у Парламенту, јер народ то тражи. |

— Зар се не може наћи нека база споразума2 Да ли морате ићи у крајност 2 |

— Сада апсолутно не може, Искључено !

— То сте севи решили, као да имате пред собом непријатеље државе 7

— Ко зна шта су2! Њихови планови и завере против парламента имају врло сумњиву позадину."

У такој неповерљивој атмосфери отпочела је онда прво дебата по оптужби опозиције противу Дра. Н. Перића као бившег Министра Просвете, па онда по оптужби Пернара и другова противу бившег Министра Правде. У Уторак, 12. јуна, дошао је опет у Скупштину Г, Стјепан Радић, пошто је издржао казну искључења са десет седница, и одмах је, још у дискусији око записника, оштро напао Г. Драгомира Јанковића, Министра Двора; а онда је узео учешћа у оној смешној филолошкој дебати, која је настављена и сутрадан, 13. јуна, када је узео речи Пуниша Рачић. Тај свој говор, Пуниша Рачић започео је овако (види „Политику“ од 14. јуна: „Филологија Г. Ст. Радића"):

„Господо, — Посматрајући неколико дана овде примедбе на Записник, ја сам дошао до уверења, да је Скупштина изгубила онај свој озбиљан став, и губећи се у оваким ситницама, стварајући оваке нереде у мозгу државе, који се преносе и на народне масе, компромитујући парламенат како на великим и крупним питањима тако и на оваквим ситницама, ја остајем стално у оној својој идеји, да је овде требало да буде једна администрација, једно име државе и један закон за целу државу, и да је овде требало да буде оно што смо истакли за ратни циљ: победа над Аустријом

и слобода јужних Словена под фирмом Србије..."

Затим, једном девијацијом духа, прелази изненадно у одбрану ди

„нацијоналне мањине — Цинцара“, да се на крају опет врати својој омиљеној теми и заврши речима:

„Као што се види она дуга на небу што показује да неће да буде потопа, тако исто треба да буде и на карти само име Србија, и она ће да буде непобедива. Ја тражим, господо, да се једанпут упрости наша администрација, и да се стави све на чистину укако би требало да буде, и да се записници воде ћирилицом и српски читају,“

Још исто вече, говорећи о случају Дра. Суботића, сложио се Стјепан Радић са Пунишом Рачићем у хвали пок, Пашића, и свадио се, касније — кад га је овај запитао, зашто је бирао Никића, — с њим, рекавши му: „За Вас је комплименат рећи да сте ништарија“ ; уједно је, пред крај седнице, Радић попретио, да ће „још ове године бити стрпани у хапс сви они радикали који су то заслужили“... Сутрадан, 14, јуна, одржао је Радић говор о парламентаризму Србије, који је завршио једном по-