Nova Evropa

živimo и ргебојетој, а strašnoj zasićemosii mržnje, dok hrišćamstvo u svojoj suštii nije drugo do jedma ogromma težnja za univerzalmom ljubavlju Bođa i njegove milosti, Ko će da rastopi mraz, koji se stvrdnuo oko naših duša; ko će nam dati mogućnosti da osetimo ljubav ljudi onako snažno, onako jasno, onako primitivno, a da ne osećamo ubitačni teret gramica, klasnih razlika, nacijonalnih osobemosti, — da osetimo ljubav što ne poznaje starih i novih ograda, ali okuplja sve ljude udružene u istoj težnji za božanskim, u istoj veri Hrista, u istome doticaju sa samom Crkvom? Istoričar zna, da se do ovođa može da dodje samo jednom od ove dve staze: ili veli kom asketskom obnovom, ili ushićenim oživljenjem primitivne hrišćanske inspiracije,

Ernesto Buonaiuti.

(Autorizovani prevod B. Radice.)

Ватикан на прекретници,

(Од ликвидације „Аксијон Франсез“ до сукоба са Фашизмом.)

После свега што се десило у односима између Цркве и Државе у Француској, и нарочито у Италији, може се данас дати један синтетичан поглед на карактеристични, управо историјски, развој политике Ватикана кроз овај последњи перијод његова политичког и верског учествовања у стварима света и државе, Католичка Црква је у догађајима задњих депенија одиста прешла врло узбуркане и тешке часове, и успела је да се спасе досада само вештином своје префињене дипломатске тактике; али, у суштини, питање још није решено, нити може бити решено, догод се Црква држи резервисано и у ставу узмицања, уздржавајући се да изрекне своју одлучну реч, Ми ћемо зато, засад, изнети само главне моменте ове религијозно-политичке борбе која се водила кроз задњи низ година, почевши од ликвидације француске нацијоналистичке католичке акције, у сукобу са Ватиканом.

1;

Сукоб је започео са „Аксијон Франсез“, познатим верскополитичким покретом у којем суделује један део француских католика (чији су теоретски идеолози књижевници и мислиоци Шарл Морас и Леон Доде). Суштина верско-политичке идеологије овог покрета састоји се у принципу искључиво нацијоналистичком, етатистичком, и апсолутистичком, који тражи стварно ликвидацију свих политичких тековина XIX Столећа. Интимна намера овога покрета наперена је противу савременог демократског и прогресивистичког друштва, инспирисаног идејама Француске Револуције, у тежњи за успоставом апсолу-

83