Nova Evropa

bi, u bratskoj trpeljivosti prema ostalim jugoslovenskim crkvama, i zajedno sa njima, bila nov most izmedju Jugosloven3š i Sloven4, i preko njih most ka čovečanstvu; narodna katolička crkva, koja bi počivala na domaćim verovanjima i običajima, služila se marodnim jezikom, — rečju, bila ovaploćeni ideal najvećih marodnih katoličkih Jugosloven4, od Grgura Ninskogs do vladike Štrosmajera, Ali se na tome idealu nećemo zasada duže zaustavljati. Ramo je možda još o tome govoriti u pojedinostima, pa ćemo to ostaviti za jednu kasniju priliku; a ovde ćemo zasad samo zabeležiti nekoliko podataka iz zvaničnih izveštaja i teledram4 objavljenih u poslednje vreme, koji daju opravdanja i hrane nadi da će uskoro doći do potpune saglasnosti izmedju Vatikana i zvanične Jugoslavije po svima pitanjima ikoja interesuju obe strane, te da će u budučnosti Jugoslavija — sa svojih pet milijuna katolika — biti prva slovenska zemlja koja će uspeti da vatikanskoj politici skrene ozbiljnu pažnju ma posebne interese katoličkog Slovemstva i njeđove narodme tradicije,

Pre svega, izgleda da je pitanje Зуећоб Јетоп:та {vidi u »Novoj Evropi« od 21, aprila 1921 članak: »Zavod Svetog Jeromima u Rimu, — njegova uloga u budućoj jugoslovenskoj kulturi«, od Dra V,. Novaka) uglavnom rešeno u smislu naših želja, čime će se ujedno likvidirati slavna teškoća i teško stanje izmedju naše države i Vatikama, te naši odnosi staviti ma movu i zdraviju osmovu. Nakon postignutog sporazuma izmedju Jugoslovenskog Poslanika pri Vatikanu i Svete Stolice, cela ustanova Svetog Jeronima predata je u ruke našoj upravi, koju sačinjavaju: rektor {monsinjor Ćuka iz Splita), direktor (otac Škombi), i članovi [Sakač i Bačić); ova je uprava izjavila da je »spor rešen potpunim zadovoljenjem naših interesa« {vidi »Politiku« od 21, jula, str, 6), Tako su, posle dužeg prekida, nastavljeni pregovori izmedju Vatikana i Jugoslovenske Vlade i za uredjenje drugih pitanja, poglavito za definitivno zaključenje konkordata. Postojeći konkordat {iz godine 1914) ne može ostati na snazi posle Velikoga Rata, i posle promena koje su usled njega nastale, pa treba pregovore iznova započeti; a medjutim treba urediti odnose i naći modus vivendi, O tome se sada radi, i tome su posvećeni razgovori koje vodi naš vatikanski Poslanik sa poglavicom Katoličke Crkve, papom Pijem XI, i njegovim prvim doglavnikom državnim podsekretarom Катфпајот Сазрапјет {vidi »Politiku« od 30. jula, str. 4), Kad ovi razgovori i pregovori urode plodom, te dodje do konačnih rezultata i sredjenih odnosa izmedju naše države i Vatikana, vratićemo se na ovaj predmet i obavestićemo o svemu naše čitaoce,

(Gi

74