Nova Evropa

Пију ХГ истим речима које је — у сличном конфликту са Пијом УП — Наполеон Бонапарта добацио свештенству; „Сез ргефгез ргеппеп! Гате et me jettent le cadavre!” „,..

Богдан Радица.

Politički pregled. Koroščeva Vlada.

Osećanje za stvarnosti«)

Naporedo sa polemikom protivu Voje Marinkovića, oko pitanja ratifikacije Netunskih Konvencija, i sa polemikom protivu Ministarstva Finamsija u pitanju Zajma, vodio je Svetozar Pribićević ovih dana u beogradskoj »Politici« uspešnu polemiku i protivu »jednog demokrate« koji je (u broju od 25, Jula) digao veo svoje amonimmosti, — na našu žalost i naše zaprepašćenje. Nadali smo se — mimo svaku nadu {i mimo dobro poznati nam stil) — da to ipak neće biti Milan Grol koji tu govori o »uticaju i pravima cemitralmog dela naroda«, podrazumevajući pod »cemtralnim delom mnarodđa« Srbiju masuprot ostalim »pojedinim delovima narodnim«, Ali eto, i Milan Grol, sa Ljubom Davidovićem poslednji od srbijanskih profesijonalnih političara kojega smo još smatrali demokratskim pobornikom mnamodmog jedinstva i marodme ravmopravmnosti u najširem smislu, pa dakle i mtegralnim Jugosloveninom {u smislu »Nove Evrope«), izlazi pred javmost за hegemomističkom teorijom o »сеттајпот dehi naroda« i naročitim pravima i privileSijama toga dela koja se, po mjegovu mišljenju, ne smeju »sužavati« u korist ostalih narodnih delova i u slavu ravmopravnosti, On je doduše, naknadno, pokušao da ublaži utisak svojih reči, dajući im tumačemje kao da je hteo govoriti o cemtramom delu države {a ne naroda), t. J. o Moravsko-vardarskoj Limiji, čiji je »geografski, kulturni, i moralni mtegritet — Жуофпо рапје« za celu državu; ali je ovakim objašnjenjem samo još više zastramio, usvajajući gledište koje nesamo prečani kao takovi neso ni miko od mas uverenih JugoslovemA4, koji dobro poznajemo nacijonalnu geografiju i kulturu i moral svih пашћ Кгајеуа, ne možemo prihvatiti, naprosto zato što se talka teorija o Srbiji kao cemtralnom delu naroda, i o mtegralnoj Moravsko-vardarskoj Liniji kao jJedimom životnom pitamju cele države, ni sa jedne od onih nacijonalnih tačaka ne daje ozbiljno bramiti, Nama је dobro poznato mišljenje, pred Balkamski Rat, pok, Vojvode Putnika, i njegovih majboljih saradnik4, o životnoj važnosti Vardansko-moravske Doline za proširemu Sribiju, i mi smo potpuno razumeli i delili pažnju koju su oni polklanjali tome pitanju pri razgraničavamju sa Bugarima; ali to je bilo u Srbiji, i za Srbiju,

94