Nova Evropa

ство преовлађује, а од стоке највише се гаје овце, Становништво се са села најчешће одаје печалбарству. С погледом на квалитет земљишта и климе, жетвени би принос био много већи да се у посао уносе рацијоналније методе рада. У варошима, стари занати опадају, индустрија се слабо подиже; док је трговина, иако нешто живља, још у старо-византијским традицијама. У начину живота осећа се још већа примитивност. Дуга несигурност живота и имовине, у вези са чифчијским системом на селу, сузили су индивидуални живот на најелементарније физијолошке потребе, док у варошима грчковизантијски манири и морал чине озбиљну сметњу њихову модернизовању и славизирању. Дуга пропагандистичка акција деградирала је овде нацијонални морал на уско партизански ступањ, лишен високих идеала и хуманитарности., А без здравог нацијонализма нема ни праве политичке свести, нити дубоког осећања државне заједнице, Ту су углавном проблеми Југа које просвета има да реши, Свакако да просвета сама није довољна за решавање ових проблема; потребна су и друга, да тако кажемо, негативна средства, која отварају широко поље за саморадњу и спонтани прогрес одоздо, На првом месту мислимо овде на безбедност, правни поредак, народну економску и финансијску политику, Али је просветна делатност најефикасније позитивно средство у овом погледу, Без негативних средстава просвета не може показати праве резултате, исто онако као што и сама негативна средства не воде циљу.

Међу просветним факторима, школе играју најзначајнију улогу. Основне школе врше поглавито свој утицај на селу, где су оне често и једине просветне установе, На милијон-ипб становника ретко расутих по територији Јужне Србије, било је — у години 1925 — 815 основних школа, са око 2400 одељења и 75.000 ђака; од тога броја, муслимани су имали 228 одељења са 10.700 ученика“). По школама су боље заступљена. мушка деца (60%/0) него женска (нарочито је ова разлика велика у муслиманским насељима), Од уписаног броја деце, редовно похађа школу скоро 90%6; али је број неуписане деце далеко већи од овога броја уписаних који не похађају школу: просечно се узима да 65—70%0 од све деце пролази редовно кроз основне школе, што значи да један велики део деце остаје ван школскога утицаја, И у погледу зграда, школе стоје врло рђаво: од 850 школских зграда, нових је било — у 1925 само 135; а од старих једва је половина у добром стању. У последње време, нове се зграде подижу много брже, а наро-

“) Подаци о школама узети су из чланка „Просветне прилике у Јужној Србији" од Драг, Обрадовића („Гласник Проф. Друштва" књ, М,св, 4); а уколико су нам недостајале цифре, набављене су из Просветног Инспектората Скопске Области, па сразмерно увећане на целу Јужну Србију,

107