Nova Evropa

da u životu pobedjuje, Na tome obrazovanju pozvani su da rade svom raspoloživom snagom i društvo i država, U tome velikom i harmoničnom obrazovanju sudeluje, na jednom sektoru, i medicina sa medicinskom i zdravstvenom prosvetom.

Napokon, u idealnoj težnji za predohranom bolesti moramo bili svesni, da medju glavne predohrane bolesti spada i lečenje i izlečenje postojećih bolesnika, Za nas je sofizam, zakopati se za jedinospasavajuću tezu, da je glavno i prvo lečiti uzroke, pa da neće biti ni bolesnika, A ako se otuda počnu izvlačiti i sprovoditi i praktične konzekvencije, pa se bolesnike ostavi na božju veresiju, onda je to za nas isto što i besomučnost! Mi znamo da u jednom zemaljskom zavodu, u blizini Zagreba, u jednoj bolesničkoj sobi koja je ugodjena i uredjena za 30 bolesnika, mora da leži ponekad i preko 60 bolesnika, Ti su bolesnici neizlečivi! To je strašno, i to je žalosno, Mi znamo, da se u isto vreme u Zagrebu i pokraj, Zagreba podiglo nekoliko velikih i maročitih ustanova za socijalnu medicinu. To je lepo i to je radosno. Ali treba imati srca i oka, pa ta dva fakta spojiti zajedno, i onda osmotriti sve!,.. О

Nama stranci daju dolare za socijalnu medicinu; oni nam se dive i kažu da smo dobri, i da se nijedan sused ne može s nama meriti u pošledu socijalne medicine. Ipak, mi mislimo da je primanje para od Фидупа za podizanje naših narodnih ustanova Jedna opasna stvar, Možda i treba da bude nekoga koji će dobiti i tudje novce, i zajam, i poklon, i milostinju, pa da sve to upofrebi na naše opšte dobro; ali jao nama alo za to opšte dobro naše ne doprinesemo i mi sami lične žrtve. Tek onda kada budemo i sami davali, inaćemo prava i da primamo. Žasada smo dali naše mlade ljude; ali moraćemo dati i naše pare, Po srbijanskim grobljima leže mrtvih preko stotine engleskih i škotskih bolničarki i lekara, koji za vreme Rata dodjoše u pomoć Srbiji i tu od bolesti pošiboše. Mi se klanjamo tome čovečanstvu duše i srca, i to čovečanstvo priznajemo, i tome čovečanstvu hoćemo rado da dugujemo, ı u tome čovečamstvu hoćemo da budemo članovi, akko možemo.

Malo je prostora, a još je i suviše kratko vreme, da se dadu definitivne oceme o svemu onome što smo nakon Rata na polju socijalne medicine kopirali, presadili, podigli, i stvorili. Velika je njiva jugoslovenska i strpljiv Je i Jak narod jugoslovenski, Treba da počekamo, Ali bilo kako bilo, ostaće ono što je jedro i zdravo, Našom snagom i našim umenjem геуоlucijonirana je medicina kod nas, i socijalna medicina stala je na častan vidik, To je dobro, nesumnjivo dobro, i to je naše dobro, Neka bi nam bilo berićetno,

Dr. Laza Popović.

228