Nova Evropa

Српско-турски Рат, 1912 године,

или;

како се код нас пише историја.

Пре кратког времена изашла је из штампе књига „Српскотурски Рат 1912 године“ од Станоја Станојевића, академика и професора Историје на Београдском Универзитету. Иако се у предговору налази његова ограда, да „ова књига нема никаквих научних, а наравно још мање војничких, претензија“, ипак ће историчарска и академичарска фирма самога писца довести у искушење необавештене читаоце, да његове историјско-политичке тврдње и претпоставке у овој књизи узму много озбиљније него што оне заслужују. А кад овака опасност постоји, онда су Милутин Лазаревић, бивши генералштабни пуковник, и други добронамерни пишчеви симпатизери, погрешили што су онако површно и с похвалом приказали ову књигу нашој јавности,

Књига проф, Ст. Станојевића износи 14 штампаних табака, и подељена је углавном на три дела: !) историјско-политички део („Пред Рат“ и „У очи Рата“); 2) војене операције („Прве борбе", „Битка на Куманову“, „Ослобођење Старе Србије", и „Ослобођење Маћедоније"), и 3) „Расматрања", и „Закључци“. С обзиром на пишчеву стручност, први део ове књиге био би — вероватно и по његовој замисли — неоспорно најважнији; за њим би дошао последњи; а војене операције узеле би тек задње место. Логично је било, да овим редом пође и писац при обради књиге; међутим, кад се књига прочита, читалац добија утисак, да је писац понајозбиљније — разуме се релативно — обрадио онај део који потпуно излази из круга његове стручности, т, ј. војене операције, док се напротив према првом и трећем делу, који спадају у његову историјску компетенцију, понео доста небрижљиво и — у извесној мери смело, јер догађаји из последњих година пред Рат, за које многи живи савременици знају добро како су се развијали, страдају овде услед замашних нетачности, за које се не може тврдити да су све нехотичне... Да је ова књига штампана у

1913 години, кад је — како писац тврди — и написана, онда би му се многе омашке могле можда и опростити, али данас, после Светског Рата —, кад је руска дипломатска архива ши-

ром отворила врата свима историјским истраживањима, а већим делом тајне документе и јавно публиковала, кад јен у другим земљама појава многобројних мемоара и успомена одала готово све дипломатске интриге из задњих предратних година, па кад је чак и код нас много лакше снаћи се и уочити прави смисао наше унутрашње политике од 1881—1912 и узрочно

298