Nova Evropa

тра, за то треба времена. Па ипак, да ли ми сами баш ниуколико не можемо ускорити његову промену 2

Какав је дух о којем је овде реч показује нам, како већ рекосмо, дубље тумачење народних песама. Искрено дело увек сведочи о свом ствараоцу, а нема сумње да су наше народне песме искрени излив наше народне душе. По ономе чиме је Народна Песма обдарила свога главног јунака видимо какав је народ и шта он нарочито цени. Песма, дабогме, садржи и добрих особина народне душе; али ћемо овде навести само неколико лоших, које сижу и у садашњост, Из Песме, тако, излази, да је народу физичка снага једно од главних мерила вредности човекове. У оно доба ропства, ово величање физичке снаге значило је веровање народа у сопствену снагу, и та је вера била нека врста гарантије да ће се ропство једаред савладати ослобођењем од туђина. Али је ово мерило вредности остало на снази до данас. Зар не импонира код нас физичка снага и данас, зар се наши људи не одушевљавају и данас атлетским мишицама, боксањем, и јаким ногама ногометаша! За физичку снагу је неизоставно везана суровост. Али док испаде суровости можемо правдати вишим циљем код јунака из ранијег доба, данас мора наићи на осуду свако брутално показивање снаге, свако физичко разрачунавање, и сваки покушај да се кроји правда на своју руку. мирном културном развоју нема места јунаку у смислу народних песама.

Хајдуци су, нема сумње, доста доприносили ослобођавању нашега народа; отуда је и разумљиво да их се слави у песмама. Али с хајдучијом је скопчана и отимачина, Хајдуци су нападали на непријатеље из заседе, убијали их, проваљивали су у њихове куће и отимали непријатељско благо; отимачина је била за њих животна нужда, па и њу можемо донекле правдати вишим циљем, поготово кад знамо да су често угледни и поштени људи били присиљени да се одметну у хајдуке. Услед тога видимо да се у песмама слави отимачина, па нам се намеће помисао, да се и у том слављењу огледа једна лоша црта нашег народног карактера. Ни данас ми, у већини, нисмо навикли да живимо само од рада својих руку, него гледамо да са које стране штогод ушићаримо; радимо само онолико колико је најпотребније, а увек нам добро дође ако се домогнемо нечега без муке, или ако можемо уживати туђу муку и живети на туђ рачун. Раније се шићар узимао од непријатеља; а одакле га данас узимају наше највеће шићарџије, о том нас могу обавестити послератне корупцијонистичке афере и проневерења државних пара. Уз то смо ми јужњачки, прилен народ; немамо смисла за систематски рад, који ће истом крајем године показивати плодове деловања из дана у дан. Земља би нам могла постати богата, да је си-

350