Nova Evropa

стематски искоришћавамо, али смо лени па се данас гушимо у сиротињи. Поред тога, наши људи воле да се готовански размећу туђом муком, па ма то била и мука народна. Бесавесност при тим тежњама је она „тајна сила“ која нас данас "највише упропашћује и која је зарана почела разједати здрав организам нашега народа. Из лености се наши људи клоне и приватних професија, где је сав успех положен на рад и способност, већ радије пуне канцеларије, где као шарафи у великом бирократском строју проводе дане радећи или забушавајући; живот им је некако осигуран, и сваки први у месецу доноси барем најнужније, Бесумње је историја нешто крива да смо такви: оленили смо се, јер смо се у борби одучили радити, Али то данас не умањава нашу сопствену кривицу да смо такви,

Има још нешто што се до данас одржало као баштина наше крваве историје; крв наших хајдучких, ратничких и јуначких, предака тече још увек у нашим жилама. Наслеђени инстинкти раде у нама. Одвише је крви у жилама наших људи: она им често пада на очи, човек обневиди, потегне нож, и готово је с једним људским животом; за ситницу севне нож или прасне револвер. Таква крвава разрачунавања догађају се несамо у Србији и Босни, него и у Лица, у Славонији и Срему, особито о славама и на благдане. Понекад алкохол човека загтолица, али дело изврши крв. То је она „зла крв“ у нашим жилама; нагони наше људе да се без икакова устручавања кољу и боду, не можда зато што би се одавно мрзели, него се понекад побију два најбоља пријатеља, који су се у претходном моменту за ситницу позавадили. (Осим тога, наилазе убијства код нас и на одобравање. Све то показује како у нас има мало респекта пред човековом личношћу, која је светиња у сваком културном друштву; види се да су код нас још на снази стари појмови о јунаку човеку, и да важи онај ратнички појам храбрости: цени се и узноси, ма и подсвесно, човек јунак, иако таквом човеку као хајдуку или убојици нема места у данашњем друштву. А да се цени, зар не сведочи о томе слављење у песми разбојника Чаруге или пљескање делу Пунише Рачића7 Наши људи, барем у већини, имају још увек стари појам храбрости, иако се данас у културном и сређеном друштвеном животу тражи снага интелигенције, храброст карактера, и издржљивост у раду. Де

Треба стога ревидирати појмове, идеје, и вредности код наших људи и у нашем народу. Стари појмови су још увек,и више-мање свуда, на снази, иако је сасвим нова форма нашега друштва, Тако нас старо данас прогони и освећује нам се, Своје херојске историје нисмо се до данас успели ослободити. Она се залегла у нама, па нам се данас свети у виду тајних сила, у облику старога духа, као зла крв, плаховитост, леност,

351