Nova Evropa

utoliko pre što su administrativno ta područja i dosada u rukama Srba, pa kad bi se ovo Iaktično stanje i državnopravno utvrdilo odgovaralo bi to Jednoj već ionako postojećoj dominaciji, koja Je centralističkim ustavom proširena daleko preko maksimalno dopustivih teritorijalnih dranica. Priznali ili ne priznali, Velika Srbija postojala je već od prvogša dana, te je ona — po lažnoj koncepciji jedinstvene države {»usled zablude narodnoša jedinstva«, kako kaže Lj. Stojanović) i po Vidovdanskom Ustavu postala mosiocem vlasti, nesamo u feritorijalnim nedo i u svim drugim odnosima, nad ostalim područjima. Ne može se dakle stvarnost (»ravnopravnost individualiteta« je tek fikcija!) ni pustiti s vida mi osporavati, a da se ne dodje u sukob sa čvrstim istorijskim činjenicama 1 ne izazove zla krv iz koje su te realne činjenice i potekle, Pomire li se s tim Hrvati, i izadju li ususret Srbima do pune pravde, onda Srbi neće imati povoda da Hrvatima sužavaju njihovu domenu, tojest da sežu za njihovim istorijskim i geopolitičkim područjima.

Ali ima još jedan vanredno važan faktor, koji će Jamačno biti od пајуебеба zamašaja pri prosudjivanju preuredjenja države, i koji će odvratiti Srbijance da ne teraju mak na konac; to su finansije, kojima se dosada u javnoj diskusiji posvećivalo odviše malo pažnje. A ipak je finansijski problem u stvari centralni problem i ovde, budući da valjano i konačno rešenje njegovo flangira neposredno kako Francusku Тако 1 Veliku Britaniju, što će reći one države bez kojih nikada ne bi došlo do ostvarenja Jugoslavije. One su pri osnivanju naše države bile vodjene dvojakom mišlju: političkom, tojest održavanjem ravnoteže na Balkanu i s tim u vezi čuvanjem svojih иНсајтћ зјега, i finansijskom, Za njih, kao snažne kapitalističke države, naša država znači još nedirnuto ı zamamno polje eksploatacije; ali u isti mah, ona mora da im znači i zemlju ekonomski jaku i konsolidovanu, kako bi pružala pouzdane garancije za tačno izvršivanje svojih finansijskih obaveza iz zajmova od pre i za vreme Rata sklopljenih., U ovoj tačci su se ove kapitalistički najviše zainteresovane države Ктибо гахобагаје: francuski kapitalisti — da mavedemo samo jedan markantan slučaj — 3ozlojedjeni su stanjem Srbijinih predratnih zajmova [5] {a visini od po prilici 900 milijona franaka u zlatu), dok u isti mah ni ratni dugovi nisu još regulisan, Uzme li se pak u obzir, da se regulisanje i mnogih drugih novčanih pitanja zavlači, ili čak i osporava, na Zaprepašćenje krupnih evropskih finansijera, naviknutih na tačno ispunjavanje preuzetih obaveza, pa da se pred Haškim Sudištem pokreću mnoge parnice protiv naše države, onda nije nimalo čudo što naša država, u pogledu kreditne pouzdanosti i platne sposobnosti, stoji na nižem stepenu nego li predjašnja

18