Nova Evropa

saglasnost izmedju Srba, Hrvata, i Slovenaca, moglo bi se dogoditi da i novi Ustav bude donesen bez njihova pristanka, kao i sadašnji«, --

Polazeći od našeg skeptičkog gledišta, odvažićemo se da ovde kažemo nekoliko reči o razgraničenju, uz opasnost da budemo. s jedne ili druge strane krivo shvaćeni, Polazna tačka. nam je pretpostavka, da Hrvati imaju u vidu vlastitu državu kojoj — u zajednici sa Srbima i Slovencima — mora da bude najizdašnije osigurana ekonomska, a naročito finansijska, samosfalnost, U tu svrhu moraju Hrvati biti spremni doprineti žrive kako u teritorijalnom fako i u finansijskom pogledu: teritorijalne utoliko što bi se, i u najboljem slučaju, morali zadovoljiti onim područjima koja su se pre Rata, u državnopravnom i dgeopoliličkom smislu, smatrala celinom, iako nisu stajala pod istom upravom; finansijske u smislu, da bi morali na sebe preuzeti mnogo veće terete nedo što bi odgovaralo opsešu ustupljenih im područja i sadašnjoj ekonomskoj njihovoj snazi, Izvan diskusije treba da ostane načelo (od kojega ne ireba da se odstupi osim u najizuzetnijim slučajevima), da se dosadanje teritorijalne jedinice zasad ne rasparčavaju, budući da bi svako kidanje geograisko-političkih kompleksa povuklo za sobom celo pitanje razgraničenja i mnoštvo drugših zamršenih pitanja, koja se bez primene sile (čak ni plebiscitom) ne bi dala ni lako ni brzo rešiti, A u hitnom rešenju leži dobar deo samoga problema, jer se radi o preuredjenju koje se ne može i ne sme godinama zavlačiti i činiti zavisnim od dugotrajnih i baš zbog tofa problematičnih postupaka. Za polaznu tačku trebalo bi dakle uzeti stanje kakvo je postojalo u vreme sloma Austroušarske Monarhije, pa bi se prema tome stanju mogle odrediti kao istorijskopolitičke individualnosti sledeća područja: Srbija, Južna Srbija, Vojvodina, Hrvatska sa Slavonijom i Dalmacijom, Bosna i Hercegovina, Slovenija, i najzad Crnagora. Ne bi bilo, držimo, teško dobiti pristanak Srbije, da čitava Hrvatska i Slavonija ostanu na okupu; ali bi pouzdano odbila odreći se Srema, u kojem slučaju bi se dao, možda, postići sporazum ustupanjem severo-zapadnog dela Bosne. Ozbiljnije teškoće nastale bi kod серапја једпоба dela južne Dalmacije (jamačno od Dubrovnika ma jug), radi izlaza na Jadransko More i radi Kotorskog Zaliva i jadranske pruge (Beograd—Peć—Kotor:). Ali bi se, verovatno, i tu moglo doći do sporazuma, ako bi celo ostalo područje Dalmacije, sva ostrva i celo Primorje, došlo na ovu stranu, Osnovna pak pretpostavka bila bi, po našem mišljenju, da se svim ostalim pokrajinama, izuzev dakako područja koja bi imala pripasti Slovencima, ostavi na volju na koju bi stranu. Ako bi Bosna i Hercegovina, kao i Vojvodina, htele biti prisajedinjene Srbiji, bilo bi samo pravedno da im se to prizna,

17