Nova Evropa

И у Загребу је, морам рећи, најтеже разумети политичаре, Г. Др. Мачек, например, рекао ми је сасвим одлучно: „Сасвим је немогућно да се ми Хрвати икад вратимо у Београд; несамо зато што би то било противу части Хрвата као нације, већ и зато што ми тамо не можемо ништа постићи, — Влада је у рукама „тајних сила' и војне камариле!".,, А ипак и он увиђа, да је немогуће одвојити се и основати једну независну Хрватску, Никако нисам могао да се отмем утиску, да овако претерано мишљење и држање — маколико да је мирно казано — не може представљати гледиште већине Хрвата који политички мисле. Друг Г. Мачека, Г. Прибићевић, вођа самосталних демократа у Хрватској, говори сасвим друкче, Он ми је рекао; „Услови за наш повратак у Скупштину јесу: распуст ове данашње Скупштине и нови слободни избори; ако до ових дође, ми ћемо тражити ревизију Видовданског Устава да бисмо обезбедили ширу управну и законодавну автономију Хрватске и осталих пречанских крајева“. Ова изјава садржи уједно, вероватно, жеље Срба у Хрватској, који сачињавају добар део становништва и који су свуда измешани, готово недељиво, са Хрватима. Очигледно је, дакле, да се вођа Хрватске Сељачке Странке и вођа Самосталних Демократа не слажу у начелу; али тактички, како изгледа, држе заједно, па је лако могуће да је Г. Мачек, у ствари, умеренији него што би то произилазило из његових изјава.

Разговарајући у више наврата са првацима Сељачкодемократске Коалиције, и са другим угледним јавним радницима и политичарима у Загребу, био сам у недоумици како да протумачим противречности у изјавама вођа, и нарочито неполитичке идеје вође радићеваца, па сам дошао до закључка, да је Г. Мачек — иако очигледно поштен и паметан човек —, под утицајем своје странке и родбине Радићеве, толико узбуbez HM индигниран држањем србијанских политичара и званичног Београда, да је изгубио смисао за политичку реалност. А ТТ, Прибићевић, који несумњиво располаже проницавим мозгом и познаје до у танчинве све проблеме данашње политичке ситуације, и у погледу својих другова у Загребу и у погледу централне владе у Београду, толико је лично сујетан и обузет собом да га странац врло тешко може правилно оценити,

На несрећу за хрватско гледиште, у Загребу су елементи крајње левице постали гласницима јавнога мњења, јер њима нагињу они делови Хрватске Сељачке Странке чије право да кажу што мисле потиче из њихових ранијих родбинских веза са покојним Радићем, или отуда што су једва за длаку избегли судбину којој је он подлегао; а они и приватно и у својим јавним изјавама и написима не стављају граница својим чудним тврдњама, за које немају никаквих доказа. Тиме се само повећава узрујаност, те заоштрава унутарња криза, а претераност