Nova Evropa

ност пучке свести, Преокрет талијанскога народа у смислу одлучно либералноме довео би логично до формирања Либералне Државе, те и до преживљења и попуњења оних идеалних и историјских недостатака који су одлучили пијемонтешко освојење, и који су га учврстили. А мора се признати, да је ова садашња политика једина прикладна талијанскоме народу, и да он друге не би знао ни да води ни да прихвати. Величина Ђолитијева састоји се у томе што је он владао оснивајући своју политику на оној историјској интујицији; па се не може друкче да протумачи ни велики успех Мусолинија, који је насилно из политичког живота земље. уклонио сва подражавања једном апсолутно несавременом либерализму. Јер, након Светског Рата, зар је било могуће владати у Италији с помоћу свеопштег права гласа2 Свака влада дакле морала је да парализује опште право гласа, било помало насиљем било на превару, И озбиљна опозиција, којој би лежала на срцу права парламентарна влада, морала би да развије репу" бликанску заставу, ако би имала вере у народ, па да тражи укинуће општег права гласа. Међутим, да ли се ико усуђује да тражи толико7 Чак ни нацијоналисте, које је Мусолинијева политика присилила да прихвате све демократске елементе. Према томе, по моме мишљењу, Фашизам на власти обележава историјски најинтензивније демократску фазу која је уопште прошла кроз Италију од 1870 године па до данас.

После Светског Рата, највећи проблем за Италију био је уоквирење маса у Државу. Колаборацијонизам је тачно одговарао овоме захтеву, и он је јасно поставио овај проблем у историјске термине једне математске формуле, Колаборацијонизам је промашио на политичком терену, из два разлога: најпре зато, што је он у талијанском народу претпостављао зрелу политичку свест, које стварно није било; а затим, зато што је он живео у заблуди да може да влада ослањајући се на две странке маса, које су више изражавале незадовољство и немоћ него ефективне снаге и моћи владања. Фашизам је онда насилно и брутално гурнуо ове масе у оквир Државе, и искористивши промашени експерименат колаборацијонизма преврнуо је све традицијоналне елементе, Пораз либералних основа био је потпун и без могућности опорављања. Фашизам је наследио све проблеме колаборацијонизма, и он их решава одбивши од себе све идеологије које су старе владе правиле бауцима, тако да се његова задаћа предсказује необично јасном и оправданом, У ствари, Мусолини је довео на власт социјализам. То може многима изгледати чудно, јер то већина не види; али се одиста може тврдити, да је, у већини случајева, Фашизам социјализам, само што су се некоји доктринарци (међу које спада и писац ових редака!) потрудили да овоме у илузији означе либералне функције и задаће, док

142.