Nova Evropa

stim sedištima, platnom koje nije četvorougaono kao tek makar-kakvo platno u neznam-kakvom vulgarnom bioskopu nego okruglo kao pun mesec, uniformom devojaka što razvode publiku, a čije su kecelje i blaze išarane sve nekakvim trouglima i rombovima, i najzad samim štampanim programima koji kao da su ukradeni iz besmrinog Micićeva »Zenita«, i čija se glavna revolucijonarnost sastoji u tome što su iz gramatike izbačena velika slova. Od slika na programu, treba naročito spomenuti impresijonističku dramatizaciju Po-ove novele »The Fall of the House of Usher«, jedan doista interesantan pokušaj sa senkama na filmu, koje se prožimaju i seku, i stvaraju ponekad vrlo artistički efekat, Zatim, zanimljiv i senzualan sintetički film »Lišfe and Love«, proizveden u berlinskom Rex-Studiju, na kome se s pomoću igre ruku izražavaju razne pesničke ideje, I Čarli Čaplin je doprineo nešto prvom programu оуоб pozorišta, pripremivši jedan film u kome je on solo igrač, Najzad, uz ostale tačke, dat je na Етаји 1 odlični sovjetski film »Dva dana«, sa čuvenim Samčikovskim, ruskim Janingsom, u glavnoj ulozi,

Sovjetski su filmovi ove sezone veoma popularni u Njujorku. Svojom novom tehnikom, i sa više nego izvrsnom igrom i režijom, oni prave čitavu revoluciju u američkoj filmskoj industriji, i njima vredi posvetiti jednu posebnu studiju,

| 1. M. Petrović.

Наследник Достојевскога, — Леонид Леонов,

Занимљива је литерарна судбина овога писца. Он спада у ред изабраника среће који стичу књижевни глас и име, такорећи, преко ноћи. Нема му још ни тридесет година — тек пре четири године појавио се са својом првом приповетком —, а данас је несамо већ један од првих него свакојако и најозбиљнији и најдубљи белетрист у границама Совјетске Русије, довољно познат и признат и међу емигрантима. Њему може да буде премац једино К. Федин који продужује еволуцију руског романа у савременој „совјетској књижевности“. Таленат крупних димензија и великог замаха, Леонид Леонов почео је свој књижевни рад приповетком „Записи Ковјакина“, —_ низом сцена из живота паланке после Револуције, опис психе ситних, заплашених људи, које је срушила друштвена катастрофа. Затим је изишла из штампе књига „Прича“, у којој се налазе резултати опажања из свакодневног живовања; а онда, роман „Барсуки“, и најновије велико дело „Лопужа“ („Ворљ"), које је дефинитивно одредило и утврдило књижевну репутацију овога писца. У југословенској књижевној јавности, о Леонову се готово још ништа и никако није говорило.

155