Nova Evropa

Леонов, који се, на овај начин, као писац удвостручује. Овај технички покушај је бесумње занимљив, иако остаје без икакве користи за целокупну структуру романа, чак је спутава и чини замршеном.

Уопште, књижевном маниру Леонова не може се одрећи оригиналност и извесна узбудљива свежина. Није лако стално одржавати пажњу на психолошком стању и филозофском разлатању људи избачених из обичног колосека; а Леонов то чини непрекидно на 500 страна свога романа! Код њега су готово сасвим изостављени спољни ефекти, фабула је проста, нема ни ужаса, ни мелодраме, већ је тежиште у флујидном путовању по људским душама, у проналажењу подземних побуда и садржине људске свести, Трагични моменти су овде посведневни, прости, обични; писац је нарочито осетљив према самољубљу и личном достојанству човека. Колизије на овој основи он радо заоштрава, иако не дотле да би плашио или вређао читаоца. Ретке су у „Лопову“ здраве, нормалне, спокојне личности; Леонов се интересује више за оне који су посрнули, изгубили свој пут у животу, на које се оборила немилостива судбина или зла коб, неправда, те који се боре сами са собом и са људима, муче се и грцају у греху и борби. Без страха и устезања писац се спушта у најмрачније кутове душе и прати алогизме и противречности људске свести и савести. Он с љубављу рони у дубине и нијансе — интелектуалне и чулне — психа својих јунака, па се понекад чини као да сам за себе решава оне проблеме којима су оптереБени мозгови његових мрачних фигура, Зато се у његову роману претерано филозофира. Његови лопови су ситни совјетски чиновници, кафанске певачице, и други типови, као створени за мисаони живот, и то доста префињен и модеран. Понекад, његово претерано нагомилавање резоновања изгледа као терет којега би писац хтео пошто-пото да се ослободи, можда зато да. би се уздигао на виши ступањ духовног развитка и дао савршеније стваралачке креације. Ипак, сви ти дугачки разговори веома су интересантни, јер увек додирују понеку актуелну, оштру, болну тему. Али иза логичких линија његових разлагања открива се друга позадина, тајанствени и непознати покретач духа, извори поступања и деловања, све оно што се зове кратком речју подсвесно, Хероји Леонида Леонова ретко су у уравнотеженом психичком стању, они су увек у грозници, под утицајем какве страсти, маније, љубави или мржње, очајања или понижења; они су често на прагу халуцинација, кодњих су визије и предосећање измешане са стварношћу, њихови пророчки снови и слутње често се протежу и прелазе у реалност. У таким екскурзијама у област подсвесног огледа се изванредан таленат младога писца, који се уосталом види јасно и у његову савлађивању техничких књижевних тешкоћа,

159