Nova Evropa
У пропаганди користи много приватна и колективна иницијатива. Специјалан закон предвиђа потпомагање разних иницијатива у свим огранцима сеоског господарства. Особито се велика пажња посвећује пољопривредном кооперативном раду: данас има у Бугарској преко 2.000 земљорадничких задруга за кредит, за општу прераду сирових продуката, за продају, куповање, и осигуравање, Специјална Виша Кооперативна Школа брине се да подигне задругарство, да га добро уреди и њиме руководи. А посебно место, међу мерама да се потпомогне и подигне земљорадња, припада Бугарској Земљо- радничкој. Банци, која даје кредите на хипотеку, особито задругама.
Специјалан закон осигурава произвођача противу града, и куге марве, Санитарно-ветеринарска служба поставиће се, са специјалним законом, на нову и солидну основу,
Све ове мере, свака поједина и све заједно, ојачаће производњу за догледно време и довешће државу до бржег и јачег развитка,
Проф. Јанакије Молов, 6, Министар Пољопривреде.
Zadrugarstvo u Bugarskoj.
Zadružni pokret u Bugarskoj Još je mlad. Njegovi prvi počeci padaju u početke Devedesetih Godina prošlog veka, kada je jedan školski nadzornik osnovao prvu bugarsku zadrugu (1890) u jednom selu pred Balkanom, u Mirkovu, Kao preteče seoskih zadruga javile su se bile u Bugarskoj takozvane »Opštekorisne kase«, kojima je bilo svrhom da daju kredite seoskom staпоут фуџ, је да ба tako spasavaju od lihvarstva. Take kase osnivane su još pre Oslobodjenja (1862), po naredjenju Mitadpaše, koji je tada upravljao Dunavskim Vilajetom Turske Imperije, današnjom severnom Bugarskom, Te su kase bile uredjene na sledeći način: stanovništvo svakog sela imalo je obavezu da obradjuje opštinske njive; deo žetve bi se prodao, a drušči deo spremao u seoski hambar, pa se upotrebljavao za prehranu sela u slučaju nerodice, Novac za prodatu hranu ostavljao se nastranu, kao osnovica kapitala za opštekorisne kase, koje su počele funkcijonisati kada se na ovaj način uštedelo 20.000 groš4 (ili 4.000 zlatnih lev4). Posle Oslobodjenja nazvane su te kase »Zemljoradničke kase«, koje su 1894 osnovale jednu opštu federativnu organizaciju, a godine 1903 i 1907 pretvorile se u jedan opšti centralan kreditni institut pod imenom »Bugarska Zemljoradnička Banka«.
170