Nova Evropa

и рашчистио. У таком послу, части и титуле само сметају, и могу да шкоде. Првоборцима и пијонирима дижу се споменици, и посвећују споменице, после смрти, или кад доврше своју задаћу па прекрсте руке, Овако, могу ли многобројни учесници у прославама и сарадници у „Зборнику“ — ако зажеле, или ако устреба, — без устезања и лака срца дизати се и војевати противу многих тврдња и хипотеза што их је набацио и поставио Богдан Поповић, или противу начина на који их је он поставио и покушао решити; и како ће Богдан Поповић —- ако зажели, или ако устреба, — ударити на све те учеснике и сараднике, или бар на неке од њих, настављајући посао који је, и како га је, некад радио2... Код нас и мртви приповедачи доживе, да их критичари и пријатељи бесомучно нападну, чим открију у каквом посмртном спису редак-два који њима лично не иде у прилог; а шта да ради живи критичар, који је научио да неумитно суди и да не штеди никога, пред читавом легијом писаца (од којих такорећи сваки спада у његову „сферу интереса“), који га обавезују и задужују покликом, здравицом, или лепом писаном речју! Да заиста одеу пензију 2.,,

Али, коликогод нам је жао што су научници и академици успели да и Богдана, Поповића увуку у своје коло па да сада прикаче његову имену и титулу „почасног доктора“ — која му баш ништа није требала да би било благозвучније —, још више нам је криво, што се ове прославе и параде приређују у овај час, што наши професори и интелектуалци сматрају да је баш сада време за одабирање примера на коме би показали „да треба сваком пословању одати признање", — маколико то признање само по себи било заслужено, Зар они доиста не виде, да ми нисмо још у могућности завлачити се у Академије, у „куле од слонове кости", па одгонетати хијероглифе док 70%0 народа не зна читати ни писати, организовати филозофске и трубадурске турнире док читави крајеви гладују — поред других најплоднијих у Европи7 Зар они не увиђају, да су досад израђени тек вапрти и изграђени једва темељи ове државе, а све остало да треба још подићи и уредити; Зар могу мирно, неутрално и објективно, да пишу историју овога народа, и да проучавају и поучавају државно и уставно право, док се око њих битке бију као на Косову, без њихова учешћа, и видовдански устави доводе земљу на руб пропасти! И зар професијонални политичари могу знати сами шта им је и како радити, без савета и сарадње оних који су глава народу, мозаг државе2 Коме ће користити све то знање, и сви ти доктори и академици, ако се распадне оно што је, с њиховом помоћу, створено2!... Све су то стварна питања која постављамо, и не дајемо се збунити никаквим лажним одговором, У овоме часу, ми имамо веће задатке

253