Nova Evropa

жао близу њега; и осећао је да се свет, који је био у њему порушен, сада опет у новој лепоти, на неким новим и вечним темељима, миче у његовој души...

У народној, простодушној, и дубокој мудрости Платона, у његовој вери, самилости, и фатализму, Пјер је нашао опет самога себе. Он је осећао да је и он део оне големе заједнице која се зове Русија, која се зове човечанство,

Када су Фрацузи, већ у време узмака, убили болесног | Каратајева, Пјер је, дремајући на снегу око ватре, уснио чудноват сан; испред његових очију дигао се давно заборављени стари учитељ географије, који му је још у Швајцарској давао лекције:

— „Чекај", рече старчић Шјеру, па му показа глобус; а тај глобус беше жива кугла која није имала размера, Сва се површина кугле састојала из капљица чврсто стиснутих једна уз другу. А све те капљице су се кретале, мешале, па би се час сливале њих неколико у једну, час опет једна разливала у многе, Свака капљица хтела је да се разлије, да захвати што већи простор, али оне остале, хотећи исто, стискале би је, — понекад би је уништавале, а понекад би се исливале с њом. — „То је живот“ —, рече стари учитељ. „Како је то једноставно и јасно", помисли Пјер. „Како то нисам већ раније знао 7 У средини је Бог, свака капљица тежи да се рашири, те да се Његов лик у њима у што већим размерама огледа, И расту, и сливају се, и уништавају се на површини, спуштају у дубину да опет испливавају. Баш као Каратајев; разлио се и ишчезао," — „Јесте ли разумели, дете моје2“ — питао је учитељ. — „Јесте ли разумели, до ђавола |", —викао је један опор глас,и Пјер се трже иза сна...

Сан и смрт нису остављали равнодушним Толстоја, јер под утицајем ових божанстава близанаца човек осећа јаче него ли икад тајну своје душе и тајну свемира, Сетимо се само загонетног сна Ане Карењине, која је носила у себи предосећање своје грозне смрти, Равнодушност умирућег човека према земаљским интересима, његова надземаљска мудрост и сабирање у њему свега што је главно, што је важно, док све узгредно заједно са животним страстима ишчезава, цели тај процес, правду о њему, Толстој је са изванредном снагом приказао у „Рату и Миру", описујући смрт кнеза Андрије Болконског. У том тражењу „правде“ смрти, он је хтео наћи „правду“ живота, Кнез Болконски је, још пре смртне ране коју је задобио на Бородинском Пољу, био тешко рањен за време Аустерлицке Битке, Славољубиви, изванредно паметни и способни млади официр, лични ађутант Кутузова, он машта да ће га Аустерлицка Битка прославити, да ће он (на какав начин и којом приликом, он то не зна ни сам) постати некакав нов руски Наполеон, Када су руске и аустријске чете почеле бежати, он хвата заставу, иде у протунапад

319