Nova Evropa

znanje; зуако рак хпапје дејије уазрипо«, Istina je да Tolstoj i sad, kao i pre, drži da je »sloboda neophodni uslov svakog istinskog obrazovanja, i za učenike i za učitelje«; ali on ne sumnja više u pravo odraslogš da vaspitava, Onaj čvrst i apsolutni temelj koji je Tolstoj uzalud tražio u toku svoje prve perijode, a čiji ga je nedostatak gonio da poriče tobožnje pravo odraslih da sebe ponavljaju u deci, taj temelj je sada Tolstoj pronašao: nauka o negativnom dobru, koje je u isto vreme i »religija« i »praktični centralni zakon života«, ima da bude postavljena temeljem odgoja, i zato je dobro, i mora da se razvija u deci, ono što vodi k zajednici, a da se odstranjuje sve ono što vodi u suprotnom pravcu,

Polazeći od nadjena apsolutnog kriterija, Tolstoj utvrdjuje tri osnovna predmeta obrazovanja: religija i filozofija, prirodne nauke, i matematika; kojima dodaje još »tri osnovna načina predaje ovih znanja«: jezici, likovna umetnosti, i muzika sa pevanjem; i, najzad, poslednja (sedma) grana obuke: — ručni rad. Glavna od ovih бтапа nastave jeste »nauka o tome šta je najpotrebnije čoveku«, a to je: religijsko-etička filozofija, Tolstoj ne sumnja, da »treba samo ljudima ozbiljno prići s pitanjima života«, i onda će se jedna te ista i verska i moralna istina u svima naukama — »od Krišne, Bude, Konfučija, ра до Hrista, i do najnovijih verskih пизШаса, — olkriti ljudima«, Da bi pokazao ovo, Tolstoj stvara svoj poznati »krug čitanja«, u koji on unosi iz dela sviju »najboljih mislilaca čovečanstva« ono Što po njegovu mišljenju daje najbolji izraz jedne i iste apsolutne jedinstvene istine,

Tolstoj nam na jedinstven način, u celoj pedagoškoj literaturi, prikazuje samom svojom pojavom istinu i laž ideališ slobodnog odgoja ili vaspitanja. Kako pre njega tako i posle nječa, ovaj je ideal imao svojih sledbenik i zaštitnika: Montesori, Vineken, i toliki drugi, baš u naše dane, duguju ovom idealu svoje najveće uspehe, Svi su oni osetili njegovu ograničenost, i u većoj ili manjoj meri, prema svojim sposobnostima, ili u nedostatku snađe da da obore iznutra, doživeli njegovu katastrofu, Ali niko od njih nije proživeo problematiku ovoga ideala s takom vehemencijom kao Tolstoj. Niko ga od njih nije formulisao sa toliko doslednosti, niti ga je savladao sa toliko genijalnosti, niti iscrpeo sa takom odlučnošću, Ako sada mi bolje nego pre vidimo ograničenost ovog ideala, to nipošto ne umanjuje njegovo večito značenje, Preko ovog ideala uvek će trebati poći; ali pedagog koji ga nije proživeo, koji da nije promislio do kraja, već koji unapred, starački, poznaje sve njegove nedostatke, to i гаје ргау! редабов, Posle Rusoa i Tolstoja ne može se više braniti prisilno vaspitavanje u običnom smislu ove reči; niti može da se progleda sva laž prisiljavanja odvojenog od slobode, Ali sloboda ne sme da bude

327