Nova Evropa

онога што је било добро међу старим, и донедавна одбаченим: стару, буржујску културу ваља сада — након извјесне марксистичке филтраже — усвојити, Па и с руских књижевних класика ваља зналачким коментарима скинути племићско-феудалну и буржујско-капиталистичку патину, те након такве сврсисходне опреме, вањске и унутрашње, пружити их октобарским читачким масама на употребу. Био је то важан коректив и темпа и правца политике, нарочито културне, у новој Русији. У такву је расположењу дочекан и Толстој при свом посљедњем јубилеју у својој домовини, „Госиздат“ (државна наклада) издаје поводом стогодишњице Толстојеве „Јубилејно прво потпуно издање дјела Лава Н. Толстоја", под редакцијом Н. Г. Черткова, а под генералним надзором уредничког колегија, састављена од А. В. Луначарског, М, Н, Покровског, В. Д. Бонч-Бруевића, и И. И. Скворцова - Степанова; издаје га у 96 томова, снабдјевених свим варијантама и — својим коментарима, изјављујући већ унапријед да ће то издање чинити безусловно епоху у проучавању и коначном упознању Толстоја. Међутим, може се већ данас рећи, да су углавном црте тог Толстоја познате и одређене држањем и ставом првоборца Октобарске Русије — самога Владимира ЈЉењина, који и у овом питању остају завјетном ријечју и за сву савремену руску литерарну критику, — и ту је полазна тачка: марксизам и Руски Октобар 1917 године, А сам Љењин, који је Толстоја подједнако волио и знао, резимовао је свој суд о њему као о двогубом Јанусу: „С једне је стране он (Толстој) генијални уметник, који је дао несамо неупоредивих слика из рускога живота него и прворазредних дјела свјетске књижевности; с друге је пак стране он властелин, будаласто играјући улогу Христа, С једне стране необично снажни, непосредни, и искрени протест против друштвене лажи и претварања, а с друге стране ,„толстовац“, Т, ј. отрцани, хистерични сметењак, назван руским интелигентом, који је бијући се јавно у прса говорио: — „Ja сам ружан човјек, наказа, али се бавим о ћудоредном усавршавању самога себе, не једем више меса, него се храним још само котлетима од риже'. С једне стране дакле немилосрдна критика капиталистичке експлоатације, раскринкавање владиних насиља, комедијашког судства и државне управе, откривање најдубљих противурјечја између умножавања богатства и тековина цивилизације, као и ширења биједе, дивљаштва и мучења радничких маса, с друге пак стране сметењачка исповијед „непротивљења злу насиљем! С једне стране — најтрезнији идеализам, скидање свакојаких маски, с друге стране опет проповиједање једне од најгнуснијих ствари какових само може бити на свијету — религије, заправо настојање да се умјесто данашњих ерарских попова заведу попови са ћудо-

336